• Paprika
  • 21.03.2021. 12:00
  • Jablanički okrug, Leskovac

Zašto je leskovačka paprika posebna? Od semena, klimata do ajvara

Plodna, osunčana i vodom bogata leskovačka kotlina pruža odlične uslove za uzgoj ove vrste. Ali, to nije sve!

Foto: Boban Stanković
  • 895
  • 48
  • 0

Kada pomislimo na ajvar, prva asocijacija svakako je čuveni, nadaleko poznati, leskovački ajvar. Sa oznakom zaštićenog geografskog porekla, ovaj proizvod još je bolje pozicioniran na tržištu, međutim, kako kažu proizvođači, poverenje potrošača stekao je mnogo pre te etikete. Najveća zasluga pripada kvalitetu same paprike - ajvaruše.

Od 13.000 hektara pod povrćem u Jablaničkom okrugu, samo paprika zauzima 2.000. Kurtovska kapija, koja se, u jesen, koristi za pripremu ljutog namaza, proizvodi se na 800 hektara od kojih je svega 200 u zatvorenom obliku proizvodnje - pod plastenicima. Plodna, osunčana i vodom bogata leskovačka kotlina pruža odlične uslove za uzgoj ove vrste.

"Temperatura vazduha i sastav zemljišta omogućavaju da se ona i uzgaja i uspešno razvija. Čvrste je i robusne građe, duguljasta, špicasta na vrhu i, najčešće, ima dve strane. Puna je ukusa i mirisa, obiluje mesnatim delom, nema puno otpada kod nje i ne sadrži u sebi mnogo vode", ukazuje stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe (PSSS) Leskovac Boban Stanković.

Što zrelija paprika - to bolje seme

Krajem marta leskovački "paprikari" započeće setvu kurtovske kapije, najadekvatnije za pravljenje ljutog, domaćeg, ajvara.

"Deo semena ostavljamo od prethodne sezone, od paprike koja nije prekrupna niti presitna, crvenog izgleda, što je crvenija, to je fiziološki zrelija, a seme takvog ploda najbolje se seje. Drugi deo kupujemo, ali je to svakako kurtovska kapija jer smo, po elaboratu za geografsko poreklo, u obavezi da nju koristimo za ajvar", navodi član Udruženja "Leskovački ajvar" Stevica Marković.

Uzgoj paprike na otvorenom: Na šta posebno treba paziti?

Zemljište bi trebalo da bude što sitnije, osvetljeno, osunčano bez hladovine sa strane koju bi pravile zgrade, objekti ili drveće.

"Koristimo supstrate za pokrivanje, ne sejemo direktno u zemlju nego na supstrat ili na pregorelo stajsko đubrivo", ukazuje Marković.

Zdrav rasad, dobra zemlja i idealna temperatura

Sadi se, tradicionalno, u niskim tunelima širine jedan i dužine 10 metara kako bi bilo dobrog provetravanja.

"Mi proizvodimo pod folijom i pratimo razvoj, posebno dok se temperatura ne podigne. Bitno je da prvih 20 dana ne bude mraza. Koristimo uglavnom vodotopiva đubriva, prihranjujemo nakon prvog meseca, kada biljka ojača, preko lista."

Zemljište bi trebalo da bude što sitnije, osvetljeno, osunčano bez hladovine

A, za uspešnu proizvodnju, vrlo je važan zdrav rasad, dodaje Stanković ističući da je upravo to osnovni preduslov za dobijanje kvalitetnog ploda.

"Zdrav rasad, kontrolisana upotreba mineralnih đubriva i pesticida je put ka uspehu. Naši proizvođači rade agrohemijsku analizu zemljišta pre same sadnje. Da bi paprika dala visoke i stabilne prinose, neophodno je da na raspolaganju ima dovoljnu količinu hranjivih materija što se određuje upravo tom analizom."

Preteranim dodavanjem đubriva dolazi do narušavanja ekološke ravnoteže, kao i finansijskih izdataka, napominje sagovornik Agrokluba, dok nedovoljna količina dovodi do gubljenja na kvalitetu, te je potrebno racionalno i pravovremeno primeniti mineralna đubriva za prihranu.

Temperatura samog zemljišta u periodu setve trebalo bi da iznosi minimum šest, sedam stepeni, a folija kojom je biljka prekrivena povećava vlažnost vazduha i temperaturu, te pomaže pri nicanju. S obzirom na to da članovi Udruženja "Leskovački ajvar" rasađuju papriku nakon dva meseca, foliju skidaju 10 dana pre te operacije.

"Rasađujemo od 20. maja do 10. juna, a to radimo zbog uštede semena, parcela koje su usitnjene. Takođe, direktnom setvom prolećni mrazevi mogu da oštete biljku što je nenadoknadivo, te se rasađivanjem obezbeđuje sigurnija proizvodnja", ukazuje Marković i dodaje da je neophodno redovno navodnjavanje, ne preobilno, već dozirano.

Sirće, so, šećer, ulje i naravno - paprika

U samoj preradi najvažnija je upravo sirovina, odnosno paprika. Proizvođači u leskovačkom kraju je beru, uglavnom, od kraja avgusta do početka septembra nakon čega sledi priprema ajvara.

"Bitno je da paprika bude u punoj fiziološkoj zrelosti, zdrava i crvene boje. Peče se na otvorenom plamenu, na ravnoj ploči - šporet ili, češće, kube. Zatim sledi ljušćenje, mlevenje, ceđenje 12 do 20 sati, upržavanje u trajanju od dva sata sa vinskim sirćem, stavljaju se i so i šećer, kao i ulje", objašnjava Marković.

Ukus ostaje isti i posle dve godine (foto: Stevica Marković)

Nakon toga, upržena masa sipa se u čiste tegle, pasterizuje se i, takav ajvar ima rok trajanja do dve godine, a čuva se na sobnoj temperaturi. BItno je samo da tegla bude u hladu i zaštićena od sunca, a ukus je, kaže Marković, i posle dve godine isti.

Međutim, iako je leskovački ajvar na tržištu jedan od najcenjenjih, u izvozu ga, prema rečima Markovića, još uvek nema jer je proizvođača sve manje.

"U našem udruženju ostali smo nas četvorica, petorica. Opstanak na tržištu nije neizvestan, ali trebalo bi da se poveća broj proizvođača kako bismo mogli da dođemo i do većeg broja kupaca. Za sada se naš ajvar prodaje u marketima i na pijacama", navodi Marković.

Nije potrebna reklama, ali je oznaka pomogla

Jedna tegla iznosi od 600 do 750 dinara što je, kaže, visoka i dobra cena koja je moguća zahvaljujući kvalitetu, ali i oznaci zaštićenog geografskog porekla koju leskovački ajvar ima gotovo 10 godina. Proces dolaženja do ovog statusa trajao je dve godine, navodi naš sagovornik.

"Nije bilo lako dobiti tu oznaku, ali uspeli smo u tome svi zajedno. To nam pomaže da se pozicioniramo bolje na tržištu, stvara izvesnu dozu poverenja kod potrošača, ali je naš ajvar i pre toga bio izuzetno dobro poznat kupcima. Nije nam potrebna prevelika reklama, ali nam je ova etiketa svakako mnogo pomogla."

Stranci u redu za Leskovački ajvar

Za dobijanje ove etikete, između ostalih, zaslužna je i Regionalna privredna komora Leskovca koja je i nosilac oznake, a ona, svakako, pruža prednost u odnosu na ostale proizvode na tržištu, dodaje Boban Stanković.

"To nam pomaže i u lakšem prepoznavanju, a možemo slobodno reći da u marketingu značajno učestvuju, pored samih proizvođača i prerađivača, i lokalna samouprava, Regionalna privredna komora Leskovca i PSSS Leskovac", navodi Stanković.

Osim toga, leskovački ajvar je nosilac i Međunarodnog sertifikata Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.


Foto prilog


Tagovi

Leskovački ajvar Kurtovska kapija Stevica Marković Setva paprike Uzgoj paprike Boban Stanković Ajvaruša


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je izuzetno polifagna vrsta koja se hrani na oko 250 različitih vrsta biljaka. Kod nas je poznata je kao velika štetočina kukuruza i paprike, a u odsustvu domaćina razvija se i na korovskim vrstama, ko... Više [+]