• setva biljaka
  • 06.04.2019. 16:00

Združivanje biljaka: Zašto su grašak i luk u "svađi"?

Sukobi i životna borba između pojedinih vrsta životinja lako su uočljivi, ali je manje poznato da ima i sukoba između pojedinih vrsta biljaka. Neke vrste biljaka su netrpeljive ako su posejane na zajedničkom životnom prostoru, ali ima i onih koji svoje susedne biljke štite od bolesti i štetočina.To je, svakako, i jedan od načina za proizvodnju povrća bez upotrebe hemikalija.

Foto: Bigstock/ xuanhuongho, tonisalado
  • 1.393
  • 70
  • 0

Sukobi između pojedinih vrsta biljaka su tihi i direktno nevidljivi. Biljke potiskuju jedna drugu zbog hrane, vode, svetlosti i drugih životnih potreba. Pobeđuju one vrste koje imaju bolje prirodne uslove za razvoj, veću sposobnost prilagođavanja i efikasniju otpornost na bolseti i štetne insekte. Tako se formiraju biocenoze ili grupe biljaka koje imaju zajedničke uslove uspevanja.

Korovska biljka kukolj prija pšenici

Biljne vrste se najčešće bore jedna protiv druge pomoću raznih supstanci koje proizvode u svojim tkivima. Te supstance im omogućavaju ne samo odstranjivanje neželjenih biljaka, već i za odbranu od raznih štetočina i prouzrokovača bolesti. Ima i primera da su pojedine biljke zdravstveni čuvari komšijskih biljaka u okruženju. Tako je dokazano da stabljike kukolja povoljno deluju na pšenicu. Pšenične biljke su razvijenije i manje su podložna gljivičnim oboljenjima.

Zašto se odustalo od gajenja pasulja u kukuruzu?

U nekim regionima naše zemlje dugo su gajeni pasulj i bundeva u kukuruzu. Pasulj je tada bio potpuno zaštićen od bolesti i štetočina. Imao je veći broj mahuna i više zrna u njima, nego onaj gajen u čistom usevu. Zapaženo je i da je u združenom usevu sa kukuruzom oplođivanje pasulja bilo bolje. Verovatno je i kukuruz imao koristi od ovog zajedništva, jer pasulj sakuplja azot iz vazduha preko kvržičnih bakterija na svom korenu.

Kad se prešlo na gajenje kukuruza u gustom sklopu, a u cilju ostvarenja većih prinosa - za pasulj u kukuruzu više nije bilo mesta. Sada se pasulj gaji kao čist usev, ali mu je potrebna hemijska zaštita.

Koje biljke gajiti u mladom vinogradu?

Između špalirnih redova tek posađene vinove loze mogu se gajiti razne biljke, ali ima i onih koje nepovoljno deluju na mlad vinograd. Praksa je pokazala da na porast lastara vinove loze povoljno deluju: grašak, crni luk, cvekla, krastavac, spanać. Svojom blizinom na vinovu lozu nepovoljno deluju: loboda, pelen, bokvica, italijanski ljulj, kukuruz, a od višegodišnjih - orah i smokva.

Kadifica i neven protiv nematoda

Između redova biljaka ugroženih zemljišnim nematodama treba posejati cvetne biljke - kadificu i neven. U korenju kadifice i nevenase nalaze supstance koje sprečavaju razmnožavanje nematoda.

Između redova kupusa treba posaditi pokoji struk paradajza. Kada leptiri kupusara počnu da polažu jaja na list kupusa i osete mirise koji im ne odgovaraju, odleteće dalje gde ih nema. Između jagoda se mogu posaditi crni i beli luk. Ovo povrće će u velikoj meri zaštititi jagode od gljivičnih oboljenja.

"U povrtarstvu se neke biljke dobro međusobno podnose u vegetacijskom razvoju, a neke ne. Vrlo dobro se podnose i međusobno pomažu - paradajz i kupus, celer i paštrnak. Krompir dobro uspeva sa kupusom i spanaćem, grašak s krastavcima i salatom, niski pasulj s kupusom i cveklom, jagode s crnim i belim lukom, salata s kelerabom. Ne podnose se i štetno međusobno deluju - krompir, celer i suncokret, boranija, grašak i luk, kupus luk i jagode, paradajz, grašak i krompir“, ističe prof. dr Ivo Đinović.


Tagovi

Povrtlarstvo Uzgoj luka Uzgoj graška Cvetne biljke Bašta Korovske biljke Ivo Đinović


Autor

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi