• Uzgoj povrća
  • 29.12.2017. 16:15

Zimsko oranje i đubrenje za bolji rod povrća

Uspešna povrtarska proizvodnja zavisi od mnoštva faktora, a neki od njih su svakako plodnost zemljišta i vlažnost zemljišta. Inženjer ratarstva Slavica Kodžopeljić napominje da je u jesen preporučljivo obaviti duboko oranje, a pre đubrenja obavezno sprovesti analizu zemljišta.

Foto: Norman Slater/Flickr
  • 1.743
  • 22
  • 0

Da bi povrtarska proizvodnja bila što uspešnija, zemljište je neophodno u jesen duboko poorati, pa nađubriti stajnjakom ili mineralnim đubrivima. Kako objašnjava diplomirani inženjer ratarstva Slavica Kodžopeljić, brazda treba preko zime da ostane otvorena, da bi zemlja bolje izmrzla i prikupila zimsku vlagu.

Ona napominje da bi po pravilu, u jesen, svaki povrtar trebalo da obavi duboko oranje, a jedino se to ne preporučuje na nagibima gde postoji opasnost od erozije. Prednost jesenjeg oranja je i ta što uzorana zemlja tokom jeseni i zime može da sakupi dovoljno vlage za letnji period, a mrazevi tope grudve i uništavaju štetočine i korove u zemljištu.

Pravilnom obradom do bolje strukture zemljišta

Pravilna obrada zemljišta veoma je važna, zato što ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijske i mikrobiološke osobine. To je naročito značajno u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, gde se smenjuje više kultura tokom godine. Duboko zimsko oranje treba obaviti na dubinu od 35-40 cm. Oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Tako se vlaga preko zime sakuplja u zemljištu, a u proleće brzo suši, pa se blagovremeno mogu sprovesti pripreme za proizvodnju ranog povrća.

Ako se uzore u jesen, ne orati i na proleće

Njive i bašte duboko uzorane u jesen ne treba orati i u proleće, jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga brzo isparava. Ipak, ako je zemljište jako zakorovljeno, a duboko jesenje oranje se u međuvremenu sabilo, zemlja se mora ponovo poorati. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana prodrljati, da bi se gubljenje vlage svelo na minimum. Međutim, ako se zimsko oranje ne odradi, u proleće se preporučuje primenjuje plića obrada na 10-15 cm, a zatim se zemlja odmah kultivira i priprema površinski sloj od 5cm za setvu. Tako se sprečava gubitak vlage, a setveni sloj pri tome mora biti rastresit, mrvičaste strukture, zbog bržeg i ujednačenog nicanja i dobrog sklopa biljaka.

Pre setve treba obaviti valjanje

Na rastresitom i suvom zemljištu je pre prolećne sadnje i setve potrebno obaviti valjanje, zato što ono omogućuje kretanje vlage iz dubljih slojeva ka površini. Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste povrća koje se gaji. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, dok se zgoreo stajnjak razbacuje pred sadnju biljaka. Da bi se ostvarili visoki prinosi, napominje Slavica Kodžopeljić, pre početka proizvodnje, mora se sprovesti i agrohemijska analizu zemljišta, jer se na osnovu rezultata analize daju i se preporuke o vrsti i količini đubriva koju treba uneti prilikom obrade zemljišta.

Pre đubrenja obavezno sprovesti analizu zemljišta

Pre primene mineralnih đubriva veoma je bitno utvrditi nivo azota u zemljištu da bi se na osnovu toga mogla odrediti i količina tog elementa koja će biti dodata osnovnim đubrenjem i prihranjivanjem. Na taj način se omogućuje pravilna i racionalna primena đubriva i uzgaja zdravstveno bezbedno povrće. Preteranim đubrenjem zemljišta azotom dobijamo prebujne biljake, veće lisne površine, ali se kod njih formira manje plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet. Sami plodovi imaju lošiji ukus i teže se čuvaju. Zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva nastaje zaslanjivanje ili zakiseljavanje zemljišta, a to je sve češća pojava i razlog za redovniju agrohemijsku analizu.

Foto: Norman Slater/Flickr


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Zimsko oranje Đubrenje Prihrana Stajnjak Azot Azotna đubriva Zemljište Oranje Agroklub Slavica Kodžopeljić Povrće Povrtarstvo


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.