Koje je zaista boje heljdino brašno i koja je razlika između tradicionalne i hiper produkcije, otkriva uzgajivač heljde Zvonko Mandić.
Poljoprivredni proizvođač iz Nove Varoši, Zvonko Mandić na svom porodičnom gazdinstvu već tradicionalno uzgaja heljdu. Ova tradicija nije specifična samo za ovu porodicu, već za čitav ovaj kraj. Ova porodica uzgaja heljdu na svega nekoliko hektara, pa kao i ostalim komšijama, nije primarni proizvod.
Heljda se uzgaja na obroncima planina i većim nadmorskim visinama. O karakteristikama ove proizvodnje naš sagovornik kaže da nije zahtevna, ali ipak sa druge strane postoje prirodni uslovi od kojih se biljka ne može zaštititi što utiče na smanjenje prinosa: "U idealnoj godini, prinos heljda kreće se oko 4-5 t/ha. Oko 2 t/ha postiže se u lošim godinama, kada je unište divlje životinje, suša ili kada ima previše padavina, kao što je slučaj u ovoj godini. Za njeno gajenje nije potrebno koristiti nikakva hemijska sredstva, ni herbicide, ni insekticide, a posle heljde može da se seje šta hoćete, višestruko je lekovita, zdrava i otporna. Koristi se u malim količinama".
Naš sagovornik nas upućuje da je na njegovom gazdinstvu reč o tradicionalnom načinu proizvodnje heljdinog brašna, koje mahom proizvodi za sopstvene potrebe, dok viškove prodaje. Specifično za malu količinu je da se velika pažnja posvećuje kvalitetu brašna i da se vodi računa da bude bez primesa u vidu ljuspica i drugih dodataka. Uvek se melje samo potrebna količina, zato što je brašno potrebno što pre upotrebiti nakon mlevenja. Neupotrebljena količina čuva se na suvom i hladnom mestu u papirnoj ambalaži.
Da se tradicionalna proizvodnja razlikuje od hiper produkcije, ukazuje i Zvonko, na primeru proizvodnje heljdinog brašna: "Kod industrijske proizvodnje na veliko ne posvećuje se velika pažnja čistoći brašna, tako da je u takozvanim prodavnicama zdrave hrane heljdino brašno crne boje i njegova cena je niža. Brašno ima ovu boju upravo zbog primesa. Heljdino brašno je boje pšenice, gde se posle mlevenja provejava, kako bi se u potpunosti očistilo od pleve, zato što se ljuspice ne koriste u ljudskoj ishrani".
Srazmerno trudu uloženom u dobijanje kvalitetnog brašna, naš sagovornik smatra da i njegova cena treba da bude odgovarajuća i ne bi trebalo da bude niža od 250 do 300 dinara za kilogram. Niža cena ukazuje na prisustvo primesa u brašnu. Sa druge strane, heljda u zrnu prodaje po ceni od 100 dinara za kilogram i proizvođači uvek imaju siguran plasman.
Kupce za svoje proizvode naš sagovornik nalazi prvenstveno po preporuci, ali i putem interneta. Osim proizvodnje heljde, na ovom gazdinstvu je zastupljena i kompletna proizvodnja žitarica, ali i farma ovaca.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Rada Milišić
pre 3 godine
Ja često koristim heljdino brašno ali mi sad nije jasno da li je dobro, tamnije je i ima ljuspice, koristim i celo zrno, pravim kaše. Volim heljdu.
Sladjana Rodic
pre 3 godine
Nakon ovog teksta vidim da sam već dugo kupovala pogrešno heljdino brašno. Naime, na deklaraciji piše :Integralno heljdino brašno, sastav: celo zrno heljde bez dodataka. Kada se otvori kesa, vidi se dosta crnih ljuspica. Da li ovaj proizvođač ima svoju web stranicu? Zanima me gde se njegovo brašno može kupiti u Novom Sadu? Hvala :)