Ako želite zdrava pluća, jedite slaninu: Da li je ova tvrdnja tačna?

Neki jedu slaninu u velikim količinama jer je uvreženo mišljenje u narodu da je ona melem za pluća i to posebno ona bela, koju još nazivaju i “sapunjara“. Te tvrdnje su se posebno širile nakon pandemije uzrokovane koronavirusom.

Možemo li da se pouzdamo u nju kao namirnicu za lečenje ili prevenciju bolesti pluća? Portal foodfacts.news obratio se stručnjacima i rešio nas nedoumice.

Zdravlje pluća zahteva sveobuhvatan pristup

Iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH) kažu da autori preglednog rada za vreme COVID-a 19 zaključuju kako raznolika ishrana sa širokim profilom hranljivih materija, a ne samo određenim hranljivim materijama ili hranom, može da sprečiti i čak smanji osetljivost pacijenata sa akutnim i hroničnim bolestima.

Dodaju da zdrave prehrambene navike, mikronutrijenti, bioaktivna jedinjenja i probiotici mogu biti pomoćni faktori u suočavanju sa zarazom. 

Prema drugom istraživanju, ističu, visok prehrambeni unos n - 6 masnih kiselina dovodi do smanjenja volumena vazduha koji se najvećom mogućom brzinom izdahne tokom prve sekunde iz maksimalnog udisajnog (inspiratornog) položaja odnosno stručno rečeno, dovodi do smanjenja forsiranog ekspiratornog volumena u prvoj sekundi (FEV1) kod bolesti pluća što može imati negativan učinak na zdravlje pluća.

Govore da je možda primamljivo tražiti brza rešenja za olakšavanje simptoma bolesti pluća, ali je važno naglasiti da njihovo "zdravlje" zahteva sveobuhvatan pristup.

"To uključuje pravilnu ishranu i druge terapijske intervencije pod nadzorom kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka“, navode iz HAPIH-a.

Kako pojašnjavaju, nutritivna vrednost 100 grama sušene masne slanine na koju se misli kada se kaže da slanina "čisti" pluća, tzv. sapunjare sadrži oko 85 g masti pri čemu 32 čine zasićene masti, a svaki gram donosi devet kilokalorija energije.

U svojim smernicama o unosu masti, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) napominje da su i količina i kvalitet važni za dobro zdravlje i potvrđuju da odrasli treba da ograniče ukupni unos na 30 odsto ukupnog energetskog unosa ili manje.

“Masti koje konzumiramo treba da budu primarno nezasićene masne kiseline, pri čemu do deset odsto treba da dolazi iz zasićenih masnih kiselina i ne više od jedan odsto treba biti iz trans-masnih kiselina u odnosu na ukupni energetski unos“, naglašavaju i napominju da su ovo samo opšte smernice.

Umesto fokusiranja na unos slanine, tvrde, važnije je usredsrediti se na opšti kvalitet ishrane, a nju konzumirati u umerenim količinama kao deo uravnotežene ishrane.

Prema njihovim rečima, istraživanja na slanini crne slavonske pasmine svinja ukazuju da ona ima manje zasićenih masnih kiselina (štetnih), a više mononezasićenih i polinezasićenih (korisnih) u odnosu na konvencionalne pasmine svinja.

“Najbolji način da saznate koliko je slanine poželjno za vas je da razgovarate sa svojim lekarom ili nutricionistom. Oni mogu da procene vaše individualne potrebe i da vam daju savete prilagođene Vašem zdravstvenom stanju“, poručuju iz Agencije.

Slanina nije bolja od neke druge hrane

Osječka stručnjakinja za nutricionizam i nauku o hrani, prof. dr Ines Banjari navodi da se slanina i to takozvana sapunjara spominje kao tradicionalni lek za plućne bolesti.

“Međutim, istraživanja ne govore u prilog tome da je bolja od neke druge hrane“, poručuje.

Kaže da je razlog tome osnovni princip dijetoterapije plućnih bolesti. To znači da ljudi koji boluju od plućnih bolesti treba da unose više masnoća, a manje ugljenih hidrata, jer će tako olakšati oporavak odnosno tako smanjuju opterećenje na pluća.

“Naime, kada jedete ugljene hidrate metabolizam oslobađa veću količinu CO2 nego kada jedete masnoće“, objašnjava ova profesorica.

Slanina koju ljudi najčešće jedu, dodaje, nije "sapunjara" već mesnata poput pančete, a takva značajno povećava unos soli koji je jedan od glavnih uzroka hipertenzije odnosno visokog krvnog pritiska koji danas nazivamo tihim ubicom.

Sa druge strane, pojašnjava, industrijski proizvedena slanina osim puno soli, sadrži nitrate i nitrite, aditive koji se koriste za konzerviranje i poboljšanje ukusa, ali i izgleda proizvoda. Ti se aditivi u našem želucu metaboliziraju do nitrozoamina, jedinjenja koja su kancerogena.

“Naravno, što više slanine jedete to je rizik od razvoja karcinoma veći, a što je potvrđeno brojnim istraživanjima za više vrsta karcinoma“, otkriva ova profesorica podsećajući da se slanina zajedno sa kobasicama, kulenom, šunkom i sličnim proizvodima stavlja u istu grupu hrane, a to je obrađeno meso.

Dilema koja to nije: Sintetičko meso iz 2050. ili zdrava slanina iz 2024.

“Ako želite da sačuvate svoje zdravlje, dnevno možete unositi 30 do 60 grama ovih proizvoda", zaključuje ona, upozoravajući da bi ljudi koji već imaju određenih zdravstvenih problema ili su u povećanom riziku od hipertenzije, hroničnog gastritisa, moždanog udara ili polipa na debelom crevu trebalo ove proizvode da jedu retko i u malim količinama.