Aksentijevići 60.000 kilograma šljive pretvorili u rakiju

Gotovo da nema domaćina u Šumadiji koji bar jednom u svom životu nije pekao rakiju, ali zasigurno nema voćara koji je ove jeseni 60.000 kilograma šljiva pretvorio u rakiju kroz nadaleko poznatu "veselu mašinu". Ovako velika brojka prethodnih meseci sabrana je u porodici Aleksandra Aksentijevića gde se dve generacije godinama bave ovim čuvenim zanatom. 

"I ove godine cena sveže šljive je bila niska, zato i ne čudi što smo se odlučili na ovako visoke količine za preradu. Prodali smo dosta kroz drvene gajbe, ali smo sigurno oko 60.000 kilograma ispekli i sledeće godine planiramo da dupliramo te količine", kaže Aksentijević.

Ovaj voćar ističe da se rakija može peći od svih vrsta šljive, ali on je mišljenja da je ipak jedna sorta najbolja. 

"Sve što imamo je čačanska lepotica za koju smatramo da je posle naše domaće crvenjače najbolja za rakiju. Pod ovim voćem imamo nekoliko hektara i kada završimo sa pečenjem rakije videćemo koje smo količine dobili, a očekujemo da brojke budu zadovoljavajuće jer je šljiva bila dobrog kvaliteta i mi smo sve odradili kako treba", naglašava naš sagovornik.

U buretu čeka bolje dane 

Kako cena sveže šljive godinama ne opravdava očekivanja voćara sve više domaćina se odlučuje za neki vid prerade, a rakija je na ovim prostorima oduvek siguran način da se šljiva iskoristi. Aksentijevići u svom podrumu čuvaju rakiju već dugo godina, kako kažu "čeka neka bolja vremena". 

"O ceni rakije ne bih pričao, jer je mi stavljamo u hladno i kao za većinu stvari, čekamo neko bolje vreme. Ujedno je za rakiju bolje da odleži, tako da što je duže u buretu biće boljeg kvaliteta, a u tome će, nadam se, i cena biti dobra", poručio je ovaj voćar iz Šuma. 

Inače, za proizvodnju rakije od presudnog značaja je nekoliko koraka koji su važni za dobar kvalitet ovog alkoholnog pića. 

"Najpre plodovi moraju biti zdravi, mekani, nikako ne sme truo plod. Sudovi u kojima se čuva sljiva takođe moraju da budu čisti, dobro obezbeđeni od svega što bi moglo da utiče na vrenje", kaže Aksentijević i dodaje da se prilikom pečenja kazan mora redovno prati i dobro paziti na svaki korak, jer će tada i rakija biti kako treba.

Rakija je žestoko alkoholno piće. Dobija se jednostrukom ili dvostrukom destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem voća.  Posle prve destilacije dobija se takozvana "meka" rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom "meke", dobija se "prepečenica". 

Rakija - naš brend

Iako nema preciznih podataka o poreklu rakije, većina njih ovo piće smatra srpskim brendom po kome smo prepoznatljivi decenijama unazad. Rakija se oduvek kod srpskog domaćina koristila i u veselju i u žalosti, a mnogi ne mogu zamisliti početak dana bez gutljaja ovog pića. Kako zvanični podaci pokazuju, Srbija je danas jedan od najvećih izvoznika šljivovice i iza sebe je ostavila Češku, Hrvatsku I Sloveniju.

Da je ime "šljivovica" oduvek bilo u našem narodu, pokazuje i podatak da čak jedno selo pored Zlatibora nosi takvo ime i upravo po recepturi za rakiju iz ovog sela, šljivovica je dobila geografski sertifikat od Evropske komisije.  

Posle nas po proizvodnji šljivovice slede Rumunja, Češka, Nemačka, Slovačka, Austrija, Italija, Slovenija, Hrvatska.