Aktivni ugalj uklanja pesticide sa prehrambenih proizvoda?

Aktivni ugalj, crni prah bez mirisa od davnina je našao svoju primenu u medicini, kozmetici, ali i u domaćinstvu.

Koristi se za pročišćavanje pitke vode, obradu otpadnih voda, odvajanje gasova i zagađivača i proizvodnju biogoriva, a ima dobar potencijal i za adsorpciju teških metala zbog svoje veće površine, mikroporoznosti i hemijske složenosti spoljašnjeg područja.

Neki tvrde da uklanja pesticide sa prehrambenih proizvoda, a portal foodfacts.news je proverio šta kažu stručnjaci.

Dr Gordana Jurak, dipl. ing. i upravnica odeljenja za analitičke tehnike pri Nastavnom zavodu za javno zdravstvo “Dr Andrija Štampar“, objašnjava da aktivni ugalj koriste u pripremi uzoraka za uklanjanje raznih pigmenata iz istih. Kako navodi, kada bi ih on mogao u potpunosti ukloniti ili vezati za sebe onda bi prilikom pripreme uzoraka koji sadrže pesticide imali velike gubitke.

Pranje pod mlazom vode najefikasnije

Činjenica je, dodaje, da se aktivni ugalj koristi kao adsorbens za razne toksine, na primer u medicinske svrhe i teoretski bi kao takav mogao da ukloni određenu količinu koja se nalazi na spoljašnjoj strani proizvoda.

“Pesticidi koji su prodrli u unutrašnjost proizvoda ne mogu se više nikako ukloniti primenom raznih sredstava“, pojašnjava Jurak.

Prema njenim rečima, sprovedena su istraživanja koja su utvrdila da se pranjem voća ili povrća pod mlazom vode najbolje uklanjaju ostaci koji se nalaze na površini proizvoda.

Nedovoljno sprovedenih studija

Iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH), upravnica Centra za zaštitu bilja dr Zdravka Sever, objašnjava da se aktivni ugalj zbog velike adsorpcijske površine pretežno primenjuje za pročišćavanje vode, vazduha i plinova radi uklanjanja različitih organskih materija teških metala, hlora i drugih zagađivača.

Prema njenim rečima, podaci o sistematskom istraživanju uticaja različitih rastvora ili aktivnog uglja na uklanjanje eventualnih ostataka sredstava za zaštitu bilja na hrani za sada nisu dovoljno sveobuhvatni, zato bi trebalo sprovesti dodatne studije koje će ponuditi efikasna rešenja.

"Takođe, nepotpune su informacije o reakciji hemijskih matreija u rastvoru i prisutnih ostataka pesticida u hrani te potencijalnom stvaranju toksičnih metabolita", navodi Sever.

Kaže da iako recenzirani naučni radovi navode smanjenje ostataka u voću i povrću putem različitih rastvora, Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Organizacija za ishranu i poljoprivredu UN-a (FAO), kao i bilo koja nadležna institucija na evropskom i svetskom nivou ne preporučuje primenu ovakve prakse.

"Takođe nisu niti zabranile navedene prakse", pojašnjava.

Dodaje da WHO na svojim stranicama navodi da potrošači mogu ograničiti unos guljenjem ili pranjem voća i povrća što takođe smanjuje i druge opasnosti koje se prenose hranom poput štetnih bakterija. 

Saveti za smanjenje unosa ostataka pesticida

Kaže nam i da Američki nacionalni centar za informacije o pesticidima (NPIC), na svojim stranicama prenosi preporuke tamošnje agencije za hranu i lekove (FDA). U njima se navodi kako je konzumacija raznovrsnog voća i povrća važna za zdravu ishranu i sledeći saveti koji mogu da smanje rizik od izloženosti pesticidima:

• Operite voće i povrće čak i ako ne planirate da jedete koru,
• Operite ruke sapunom i toplom vodom pre i nakon rukovanja svežim voćem i povrćem,
• Držite proizvode pod tekućom vodom u cediljki. Time se uklanja više pesticida nego potapanjem proizvoda,
• FDA ne preporučuje pranje sapunom, deterdžentom ili komercijalno dostupnim sredstvima za pranje jer nije dokazano da su efikasniji od same vode,
• Oribajte čvrste plodove, na primer dinje i krompir, čistom četkom. Ribanje može pomoći u uklanjanju ostataka,
• Lagano trljajte proizvode poput grožđa dok ih držite pod tekućom vodom kako biste uklonili ostatke,
• Povrće naboranih listova i bobičasto voće stavite u cediljku i lagano ih prskajte vodom,
• Bacite spoljašnje listove sa povrća kao što su salata i kupus,
• Ogulite proizvode koji se mogu oguliti, kao što su breskve ili jabuke,
• Obrada na visokim temperaturama može pomoći u uklanjanju ostataka, ali se pri tome gube i hranljive materije.

Ipak, HAPIH-ovi stručnjaci iz Centra za zaštitu bilja upozoravaju kako neke od navedenih preporuka treba uzeti sa oprezom, na primer, "Ogulite proizvode koji se mogu oguliti poput breskvi ili jabuka" jer je guljenje kore kao mera ograničena na ostatke pesticida koji ne prodiru dublje u tkivo biljaka.

Međutim, ako govorimo i o obradi na visokim temperaturama, ona može pomoći u uklanjanju, ali se pri tome gube i hranljive materije. 

"Učinci industrijske ili prerade u domaćinstvu mogu uzrokovati smanjenje, ali i povećanje koncentracije ostataka pesticida, zavisno o svojstvima aktivne materije i nastalih metabolita", upozoravaju iz HAPIH-a.

U proceni rizika koriste se EU modeli koji se kontinuirano dorađuju

Napominje da je sledom navedenog, a zbog strožih kriterijuma i viših standarda u postupcima ocene i procene rizika propisanih spomenutom Uredbom, na EU nivou sve manji broj hemijskih aktivnih materija koje udovoljavaju uslovima za odobrenje ili produženje odobrenja.

“Kada govorimo o zdravlju potrošača, od najvećeg interesa javnosti su ostaci pesticida u hrani“, naglašava, komentirišući da je važno upoznati javnost sa činjenicom da se u proceni rizika koriste modeli razvijeni na EU nivou koji se kontinuirano dorađuju i unapređuju sa ciljem zaštite potrošača.

Upozorava da je od izuzetne važnosti poštovanje uputstava navedenih na etiketi svakog sredstva kako ne bi došlo do prekoračenja maksimalog nivoa ostataka pesticida ili neprihvatljivog rizika usled primene za zdravlje ljudi i životinja i okolinu.

“Iz gore navedenih razloga i prema EU zakonodavstvu, korišćenje različitih hemikalija/materija u svrhu uklanjanja pesticida nisu sastavni deo procene rizika prilikom registracije sredstava za zaštitu bilja“, poručuju iz HAPIH-a.