• Radioaktivni otpad

Američki med sadrži radioaktivni otpad iz nuklearnih eksperimenata?

Pronađene količine radioaktivnog izotopa, cezijuma - 137 su ispod onih koje se smatraju štetnim za ljude, ali njihovo otkriće ipak ukazuje na to koliko su dugotrajne posledice nuklearnih eksperimenata.

Foto: Depositphotos/gdolgikh
  • 77
  • 16
  • 0

Tragovi radioaktivnog otpada iz nuklearnih ispitivanja sprovođenih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka još uvek se mogu naći u američkom medu, otkrila je studija objavljena u internet časopisu "Nature". 

Pronađeni nivoi radioaktivnog izotopa, cezijuma - 137 su ispod onih koje se smatraju štetnim za ljude, ali njihovo otkriće ipak ukazuje na to koliko su dugotrajne posledice nuklearnih eksperimenata, navodi Science alert.

"Bilo je razdoblja tokom kojih smo u atmosferi testirali stotine nuklearnih oružja", pojasnio je prošle godine geohemičar i glavni autor studije, Džim Kast sa univerziteta "William & Mary u Williamsburgu".

Navedeni izotop je nusprodukt nuklearne fisije koji uključuje reakciju urana i plutonijuma, a koji se često zbog nuklearne kontaminacije okoline može naći u tragovima u prehrambenim proizvodima.

U medu sto puta veća količina od ostalih namirnica

Kast je do otkrića tragova tog izotopa u medu došao sasvim slučajno, nakon što je svojim studentima 2017. godine dao zadatak za prolećne praznike. Kako bi im pokazao kako je radioaktivni otpad iz nuklearnih ispitivanja sredinom 20. veka i dalje prisutan u životnoj sredini, zamolio ih je da donesu lokalno proizvedenu hranu iz mesta gde su proveli praznike.

Kao što je bilo i očekivano, u raznim uzorcima voća, orašastim plodovima i drugim namirnicama otkrivene su vrlo niski sadržaji cezijuma - 137. Ali, čak je i Kast bio iznenađen rezultatima testiranja meda iz Severne Karoline.

"Išao sam ponovo da merim jer sam pomislio da se nešto desilo sa rezervoarom ili sa mojim detektorom“, kazao je Kast dodavši da je nakon ponovnog merenja dokazana sto puta veća količina od bilo koje druge hrane. Stoga su njegove kolege i on, kako bi shvatili zašto je tako upravo u medu tako visok nivo, krenuli da testiraju uzorke lokalno proizvedenog sirovog, čistog i nefiltriranog sa tržnica i kućnih pragova pčelara širom istočnog dela SAD-a.

Od 122 testirana uzorka njih 68 je sadržavalo uočljive tragove radioaktivnog izotopa, odnosno ostatke atmosferskih nuklearnih testova koje su tokom hladnog rata provodili SAD, SSSR i druge države. Većina detonacija zbivala se iznad Maršalovih ostrva u Tihom okeanu i Nove Zemlje, arktičkog arhipelaga na severu Rusije, a neka su testiranja sprovodili u Novom Meksiku i Nevadi. Stručnjaci smatraju da je kumulativni učinak preko 500 testnih detonacija oslobodio više ionizirajućeg zračenja u atmosferu nego bilo koji drugi događaj u ljudskoj istoriji.

Za kontaminaciju krive kiše i kalijum u zemljištu?

Iako se ne može znati koje su od svih tih eksplozija odgovorne za nuklearni otpad koji se danas može naći u hrani širom SAD-a, stručnjaci mogu da objasne kako se taj izotop mogao toliko raširiti, tvrde. Visoke količine cezijuma - 137 u medu, u poređenju sa drugim prehrambenim proizvodima, pokazuju da se radioaktivni otpad koncentriše na neuobičajen način. Jedan od glavnih načina na koji izotop dolazi do zemljišta su kiše, ali uzorci meda sa najvećom količinom radioaktivnog izotopa dolaze iz regija SAD-a koje nisu među onima sa najviše padavina, upozorava se u studiji.

Umesto toga, pokazalo se da oni uzorci meda sa najvišim nivoom ovog elementa dolaze iz područja SAD-a sa niskim nivoom kalijuma u zemljištu, koji biljke apsorbiraju kao izvor hranjivih materija za podsticanje metaboličkih procesa.

Kalijum i cezijum dele brojne sličnosti, a kad biljke u zemljištu siromašnim kalijumom ne uspeju da dobiju dovoljni nivo željenog hranjivog sastojka, umesto toga apsorbiraće cezijum, čak i ako je nestabilne, radioaktivne prirode. Na kraju radioaktivni izotop završi u biljnom nektaru, koji zatim ubiru pčele te povećavaju njegovu koncentraciju prilikom proizvodnje.  

Pozitivna stvar tog istraživanja, poručuju naučnici, je to da ni jedna danas registrovana količina cezijuma - 137 u hrani nije štetna za ljude. Međutim, pre nekoliko decenija taj otrovni otpad bio je svežiji i potencijalno opasniji za ljudsko i zdravlje drugih organizama.

"Ono što danas nalazimo je mali deo zračenja koji je bio prisutan tokom 1960-ih i 1970-ih i ne možemo sa sigurnošću reći ima li ikakve veze sa padom broja kolonija pčela", zaključio je Kaste.

Pojašnjenja geohemičara Džima Kasta možete čuti i u videu: 


Tagovi

Cezijum - 137 SAD Med Nuklearni eksperimenti Tragovi u medu Studija


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.