Banane ne smeju da jedu osobe koje boluju od dve bolesti?

"Ljudi sa ove dve bolesti trebali bi da prestanu da jedu banane: Može biti zaista rizično" jedan je od naslova na temu ovog voća koji se vrte poslednjih meseci na raznim portalima. 

Na primer, dnevno.hr između ostalog navodi: "Banane mogu izazvati alergijske reakcije, posebno kod osoba koje već pate od alergija, astme ili atopijskog dermatitisa".

Može li zaista određena namirnica poput banane da izazove pogoršanje simptoma kod astmatičara i onih koji pate od atopijskog dermatitisa? 

"Generalno možemo reći da postoji unakrsna reaktivnost mnogih alergena iz hrane koji mogu izazvati simptome bolesti kao što su astma i atopijski dermatitis, pa tako i banane", kaže za portal foodfacts.news profesorka dr sc Ines Drenjančević, dr med.

One jesu među najčešćim voćem koje izaziva alergije i najčešća su vrsta koja može izazvati i anafilaksijsku reakciju.

Postoji povezanost između atopijskih bolesti i banana

Kako pojašnjava, u studiji koja je sprovedena na 9.432 pacijenata koji su testirani na alergene iz hrane, 78 osoba je bilo pozitivno, a banane su bile drugo po redu voće kao aktivator alergijske reakcije.

"Dakle, ako je nekom utvrđena alergija na voće i banane, nakon konzumacije mogu im se pogoršati simptomi što je sasvim logičan sled", kaže ova profesorka i lekarka, naglašavajući da osoba kojoj je utvrđena alergijska reakcija na banane svakako mora da izbegava konzumaciju tog voća.

Dalje, ukazuje na studiju koja konkretno pokazuje prisutnost atopijskih bolesti kod dece koja su alergična na hranu i da je značajna povezanost ta dva entiteta. Konkretno, ukazuje se na postojanje značajne korelacije između alergije na jaja, banane i jagode i prisutnosti atopijske bolesti.

Atopija, kaže, predstavlja naslednu sklonost javljanja alergijske reakcije na različit nutritivne i alergene iz životn sredine, uz nalaz visokih vrednosti antitela IgE, koja su obeležje bolesti. U atopijske bolesti ubrajaju se atopijski dermatitis, alergijska astma, alergijski rinitis i alergija na hranu.

Objašnjava takođe da identifikovani glavni alergeni u banani uključuju: Mus a 1 (Profilin), Mus a 2 (Klasa 1 hitinaza), Mus a 3 (Nespecifični lipidni prenosni protein), Mus a 4 (Protein sličan taumatinu), Mus a 5 (Beta 1,3 glukanaza) i Mus a 6 (Askorbat peroksidaza).

Osetljivost kod pojedinca može da varira jer nisu svi ljudi jednako reaktivni prema određenim alergenima, pa atopijske bolesti mogu izazvati različiti alergeni što ne znači da svako treba da izbegava banane. "Zato se obavljaju testiranja da se utvrdi šta izaziva ili pogoršava kliničku sliku bolesti, a to onda treba izbegavati", zaključuje osječka profesorka.

Preosetljivost na bananu je kao i svaka druga i nije jako učestala

Prim. dr sc Darko Richter, specijalista pedijatrije i subspecijalista pedijatrijske alergologije i kliničke imunologije navodi da nema nikakvog opravdanja da se banana izvlači kao nešto posebno jer je to preosetljivost kao i svaka druga, ali je daleko od neke visoke učestalosti.

Spominje glavne alergene kao i Drenjančević i dodaje: "Ne mora svako dete biti isto osetljivo na bananu, jer to zavisi od toga na koje je komponentne alergene najveća preosetljivost".

Većina, konstatuje, ima samo oralni alergijski sindrom (OAS), ali neki mogu imati i dodatne teže alergijske reakcije koje uključuju astmu, atopijski dermatitis, urtikariju, bronhospazam,  anafilaksiju i anafilaktički šok.

Kaže kako bi ovome trebalo dodati i unakresnu reaktivnost glavnog alergena u banani, Mus a 1 prema lateksu (Hevea brasiliensis - izvor gume koja se koristi za rukavice, čepove, gumice za brisanje), avokadu i polenu breze zbog međusobne alergenske sličnosti. "Međutim, to su ujedno i blaže reakcije, uglavnom OAS jer se radi o termolabilnom profilinu koji se brzo denaturiše u želudačnom soku i nema sistemske raspoloživosti da dopre do creva, kože, bronhija, ćelija krvnih sudova", poručuje Richter.

Postoje različiti uzroci osetljivosti na ovu vrstu voća

Magistar nutricionizma, Merdijana Dugonjić kaže da prema trenutnim naučnim istraživanjima ne postoje direkzni i konkretni dokazi koji povezuju konzumaciju banana s pogoršanjem simptoma astme ili atopijskog dermatitisa kod opšte populacije. "Međutim, određene grupe mogu biti osetljivije na tu vrstu voća zbog alergijskih reakcija, unakrsne reaktivnosti s drugim alergenima ili individualne intolerancije", navodi.

Alergija, objašnjava, nastaje kao rezultat abnormalnog imunološkog odgovora na proteine prisutne u banani koji mogu izazvati alergijske reakcije kod osetljivih pojedinaca. 

Kako kaže i prim. dr sc Richter, osobe sa alergijom na lateks mogu doživeti alergijske reakcije nakon konzumacije određenog voća uključujući banane zbog unakrsne reaktivnosti između alergena u lateksu i banani. Ovaj fenomen poznat je kao "sindrom lateks - voće".

Dalje, određene namirnice poput banana mogu doprineti oslobađanju nivoa histamina kod osoba sa sniženim pragom podnošljivosti ili koje usled određenih oboljenja, stanja ili terapije razviju intoleranciju na histamin. Histaminska intolerancija može uzrokovati razne simptome i biti u podlozi pogoršanja simptoma astme ili atopijskog dermatitisa.

"Preporučuje se pažljivo praćenje unosa hrane i prepoznavanje individualnih okidača kako bi se smanjili simptomi povezani s histaminskom intolerancijom", pojašnjava ona.

Potrebno više istraživanja o utvrđivanju povezanosti

Kako saznajemo, studija sprovedena u Indiji pokazala je da su pacijenti sa respiratornim alergijama uključujući astmu pokazali ojetljivost na određene namirnice kao što je banana. "Ipak, osetljivost na iste može varirati među pojedincima što ukazuje da je važno u saradnji sa stručnjacima identikovati i izbegavati hranu koja može izazvati različite smetnje ili neželjene reakcije", istog je mišljenja kao i profesor Drenjančević.

Shodno navedenom, konstatuje, potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdila direktna povezanost između konzumacije banana i pogoršanja simptoma astme ili atopijskog dermatitisa.

Ukazuje isto tako na činjenicu da iako nema čvrstih dokaza koji povezuju konzumaciju ovog voća s pogoršanjem astme ili atopijskog dermatitisa kod većine ljudi, osobe s poznatim alergijama i intolerancijama na banane ili lateks trebale bi da budu oprezne.

"Preporučuje se konsultacija sa alergologom zbog precizne procene rizika i odgovarajućeg savetovanja i u suradnji s nutricionistom planiranja održivog programa ishrane i ciljane suplementacije", poručuje zagrebačka nutricionistkinja.

Banane je potrebno prati pre jela?

Može se zaključiti kako je tvrdnja da osobe s astmom i atopijskim dermatitisom ne bi trebale da jedu banane delimično tačna jer postoje studije koje su uočile povezanost između prisutnosti atopijskih bolesti i alergije na banane.

Ipak, nisu svi ljudi jednako reaktivni prema određenim alergenima, a atopijske bolesti mogu izazvati različiti alergeni što ne znači da svako treba da izbegava spomenuto voće. Potrebno je odraditi testiranja i nakon utvrđivanja konkretnog alergena izbegavati namirnice koje ga sadrže.