• Starinski kolači
  • 12.07.2021. 14:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Klenak

Breskvice - jednostavan starinski kolač koji se vraća na naše trpeze

Breskvica je nekada bila kolač bez koga se nije moglo na trpezi. Novo vreme je donelo i nove poslastice, ali se ovaj zahvaljujući prvenstveno Udruženjima žena ponovo vratila na mesto koje joj i pripada.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 79
  • 6
  • 0

Svaki kraj ima neku svoju specifičnost. Ono što odlikuje Srem su svakako vredni domaćini i vešte i spretne domaćice. Gostoprimstvo je nešto sa čime se ovde diče, a još su ponosniji na hranu koja se nalazi na njihovim trpezama. Retko ko može da odoli sremskom kulenu, domaćim kobasicama, čvarcima ili slanini. A tek kada na red dođu kolači, ne zna se šta je bolje.

Umešnost jedne domaćice meri se i po tome kakvu štrudlu ume da napravi, a u poslednje vreme i kakve su joj breskvice - kolači koji su nekada, kada nije bilo sadašnjih dodataka ili špecija, kako kažu kuvarice, bili neizostavni deo trpeze za slave, a u bogatijim kućama bilo ih je i posle nedeljnog ručka.

Kako bi ovaj delikates sačuvale od zaboraval i vratile u "modu" poslednjih deset i više godina brojna Udruženja žena, koja su između ostalog osnovana i radi očuvanja tradicije i običaja, vratila su breskvicu na naše trpeze, tako da se sada bez tog kolača ne može.

Zelene i "zrelije"

Prave se od onih sastojaka koje svaka kuća ima, a to su mast, šećer, brašno, nekada se dodavala soda bikarbona, a sada može i prašak za pecivo. Slavka Snežana iz Aktiva žena Vojvođanka iz Novog Sada kaže da je recept za nasledila od svoje majke.

"Pravim ih baš onako kako ih je ona pravila, jedino što ja volim da u fil dodam i malo ruma. Za mene su ovo kolači mog detinjstva i drago mi je da se ponovo nalaze na našim trpezama", dodaje Slavka Snežana.

Prave se od onih sastojaka koje svaka kuća ima, a to su mast, šećer, brašno

Prave se različitih veličina. Nekada su se uvijale u sok od višanja, a sada ima daleko više mogućnosti da bi se dobila željena boja. Domaćice sada pomalo i ekpserimentišu pa se mogu naći i zelene, pa onda one nešto zrelije, krupnije, sitnije.

Đurđica Živković Iz Laćarka kaže da se seća dana kada je njena baka ovaj slatkiš bojila u sok od višanja ili malina.

"Ja sada mogu da bojim breskvice u razne boje. Ako hoću zelene, narandžaste, žute. To nam daje dekorativnost, a ukrašavamo ih i malim zelenim listovima, tako da izgledaju kao prirodne", kaže Živkovićeva iz Laćaračkog etno Udruženja žena.

Zaštitni znak

I u Kupinovu se prave po istoj pomenutoj recepturi.

"To ima u svakoj kući tako da domaćica ako ima volje, bez problema može da napravi ovaj sjajan i veoma izdašan kolač, a inače su veoma zahvalan delikates na ovako visokim temperaturama, pa je moj predlog svima da pored onih pravih, koje su stigle u našim voćnjacima, na svojoj trpezi imaju i breskvice sveže umešene", kaže Vesna Radanov iz Udruženja žena "Majka Angelina" iz Kupinova.

Sjajan i veoma izdašan kolač, kažu iz Udruženja žena "Majka Angelina"

Po istom receptu prave se i u Kraljevcima i Stejanovcima u rumskoj opštini. Tamošnja udruženja žena koja obilaze različite manifestacije širom Srbije bez breskvica ne odlaze na put i kažu da su one jedan od najtraženijih kolača.

Upravo u čast ovom slatkišu, povodom seoske slave Ivanjdana u Klenku, u opštini Ruma održana je manifestacija pod nazivom Breskvicijada i to već petu godinu za redom. Organizator manifestacije je Udruženje žena "Ljiljan" iz Klenka, koje ima želju da ovaj starinski kolač, koji se sve više vraća na naše trpeze, postane njihov zaštitni znak.


Tagovi

Breskvica Kolač Manifestacija Breskvicijada Udruženja zena Vesna Radanov Đurđica Živković Snežana


Autor

Zlatko Markovinović

Više [+]

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Vranjanke i ovog Vidovdana iznele svoja tkanja na provetravanje u dvorišta i na taj način ispoštovale narodni običaj svoga kraja.