• GMO hrana
  • 11.08.2019. 18:00

Da li Srbija treba da dozvoli proizvodnju i promet GMO?

Srbija je jedna od deset država u svetu koja je zabranila uzgajanje i promet GMO. Međutim, zvaničnici naše zemlje najavljuju da se taj zakon mora menjati ukoliko želimo da budemo deo Evropske unije (EU) ili Svetske trgovinske organizacije (STO). Kako navode, Srbija će morati da dozvoli promet GM hrane.

Foto: Bigstockphoto/dolgachov
  • 72
  • 35
  • 0

Iako mnogi smatraju da GM hrana treba da bude dozvoljena u Srbiji i da je to jedan od načina da se približimo EU i STO, postoje i oni koji tvrde da je naša zemlja daleko od toga i da uslov za ulazak u STO ne mora biti proizvodnja GM hrane s obzirom na to da, kako navode, u toj organizaciji ima država u kojima su zabranjeni proizvodnja i promet te hrane.

Nema suživota između GM semena i domaćih sorti

Osnovni problem u vezi sa GMO hranom je upravo to što ne postoji suživot između GM semena i domaćih sorti što dovodi do trajne kontaminacije susednih imanja, ocenjuje publicista Mara Knežević Kern.

“Tu se postavlja pitanje nacionalne bezbednosti, jer će u bliskoj budućnosti korporacije, vlasnici patenata, odlučivati o tome po kojoj ceni će nam prodavati seme i da li će nam ga uopšte prodavati. Ko kontroliše hranu, kontroliše čovečanstvo. Paragvajski predsednik Fernando Lugo morao je da ode sa vlasti, čim je pokušao da sprovede agrarnu reformu i zabrani uzgoj GMO”, navodi Knežević Kern.

Ona dodaje da se slična situacija dešava u Brazilu. “U Brazilu koncerni već kontrolišu 67 odsto svetskog tržišta semena, ubrzano patentirajući svako seme koga se dočepaju, zahvaljujući pravu na intelektualno vlasništvo, iako se samo radi o krađi. Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, pre nekoliko godina, predstavnica američke ambasade pretila je prisutnima da ćemo morati milom ili silom da prihvatimo GMO”, podseća Knežević Kern.

Pitanje vremena kada će Srbija promeniti zakon

Ona ocenjuje da je pitanje vremena kada će Srbija promeniti zakon i dozvoliti proizvodnju i promet GM hrane. Objašnjava da je cena semena uvećana za cenu pratećeg paketa u koji ulaze herbicidi, pesticidi i veštačko đubrivo, dodajući da seme ne može da se razvija bez tih pratećih elemenata.

“Seme je samo trećina troška. Na toj njivi, ako poljoprivrednik odustane neće biti lako vratiti se na staro seme. Čak i ako polen pređe na njivu komšije, na njoj niče GMO za koji vlasnik neželjenog uljeza plaća proizvođaču semena, kao da ga je kupio, umesto da naplati odštetu zbog kontaminacije. Ova okupacija ostavlja trag na bezbednost budućih pokolenja, kao što smo dobili u paketu osiromašeni uranijum. Svakako, o tome se ne bi smelo govoriti bez nacionalnog konsenzusa", navodi Knežević Kern.

Ševarlić: Srbija ne treba da dozvoli GMO

Agroekonomista Miladin Ševarlić ocenjuje da Srbija ne treba da dozvoli GMO. Objašnjava da još uvek ni na jedan način nije dokazano da je GM hrana bezbedna za zdravlje ljudi, dodajući da sva nezavisna istraživanja pokazuju da su posledice eksperimenata na pacovima i GM kukuruzu katastrofalne.

“Zbog čega, ako tvrde da to nije tačno, nijedna multinacionalna kompanija nije sprovela neki novi eksperiment da to opovrgne. Što se tiče Srbije i članstva u STO, liberalizacija GMO nije jedini uslov naše zemlje za članstvo. Pregovori STO sa Srbijom prekinuti su 2013. godine, a u međuvremenu su primljene nove članice, od kojih svaka može da postavi neki novi uslov Srbiji", navodi Ševarlić.

Pozivajući se na činjenicu da su, od 10 država koje su zabranile uvoz, preradu, promet i uzgoj GM hrane, neke deo STO, navodi da dozvola GM hrane nije uslov za ulazak Srbije u tu organizaciju, prenose Večernje novosti.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

GMO Srbija Mara Knežević Kern Miladin Ševarlić


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi