• Proizvodnja čokolade
  • 08.07.2019. 18:00

Deca plaćena 104 dinara po danu da bi industrija čokolade profitirala?

Obala Slonovače, država u zapadnoj Africi jedna je od najvećih proizvođača kakaa na svetu. Tamo rade deca i mlađa od 10 godina. Industrija čokolade ne trudi se da to spreči.

Foto: Depositphotos/pxhidalgo
  • 213
  • 120
  • 0

Taman kada smo, 7. jula obeležili Svetski dan čokolade, podsećanje kako u ovoj industriji izrabljuju decu, došlo je kao mokrom krpom posred lica. 

Nije ovo nikakva novost jer su još pre 18 godina, dakle 2001. neke od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju čokolade, uključujući Mars, Herši (Hershey) i Nestle (Nestlé) obećale iskoreniti dečji rad. Ipak, detaljno i vrlo živo istraživanje novinara Vašington posta (Washington Posta) otkrilo je da je dečji rad i dalje veliki deo lanca koji snabdeva u proizvodnji onoga u čemu gotovo svakodnevno uživamo. A kompanije koje čokoladu proizvode ne rade dovoljno da bi zaustavile ovu praksu. 

Obala Slonovače, država u zapadnoj Africi jedna je od najvećih proizvođača tropske biljke na svetu. Vašington Post je upravo istražio šta se događa s dečjim radom u industriji čokolade. 

Sporazum potpisan - malo ko ga se drži

Naime, 2001. godine, nakon dokumentarnog filma BBC-a, velike kompanije za proizvodnju čokolade su zajedno s ambasadorom Obale Slonovače, potpisale Harkin-Engelov sporazum o okončanju najgorih oblika dečjeg rada i prisilnog rada, a prema definicijama Međunarodne organizacije rada. 

Mnogi su ovaj sporazum nazvali preterano ambicioznim jer je prema njemu dečji rad u potpunosti trebalo zabraniti do 2005. godine, dakle četiri godine nakon što je potpisan. Umesto da je prekinut odmah. Najgore je to što taj sporazum nije pravno obavezujući, a kompanije su bile prepuštene samoregulaciji. One su uložile vrlo malo novca u pilot-programe i istrage te se potrudile da se izvuku bez konkretnih promena. 

Mlađi od 10 godina rade za manje od jednog dolara dnevno

I ne bi dečji rad bio problem jer radne navike se trebaju sticati od malena. Ipak, to što deca u čokoladnoj industriji trpe ne bi trebali trpeti ni odrasli radnici. Vašington Post je pronašao na desetine primera dece, od kojih su neki mlađi od 10 godina, decu ponekada kupuju (!), dovoze preko granice iz susedne države Burkina Faso, ne pohađaju školu, a rade za manje od jednog dolara dnevno! A to je 104 dinara! To je cena jedne čokolade. 

U sertifikate se ne možemo pouzdati jer se tamo za inspekciju zna kada dolazi na farmu, a onda poljoprivrednici decu maknu s useva i tvrde da tamo nikada nisu bili. 

Rešenja postoje, ali industrija čokolade za to nije spremna jer bi čokolada tada trebala koštati puno, puno više. Veći deo novca bi trebao otići poljoprivrednicima koji bi mogli platiti pravu radnu snagu, po pravoj ceni rada, a ne da budu prisiljeni posezati za decom. 

Treba napomenuti kako je industrija čokolade "teška" 103 milijarde dolara godišnje, a godišnji BDP Obale Slonovače je 40 milijardi dolara. 

Zastrašujuća svedočanstva dece 

Svedočanstva dece koja se mogu iščitati u članku Vašington Posta su zastrašujuća. Moraju lagati o svojim godinama, preumorni su, rade godinama ovaj posao, gladni su, premalo plaćeni, rano odvojeni od roditelja, škole ni videli nisu. Fotografije koje gledamo u opremi ovoga članka su potresne i užasavajuće. 

Dovoljne da ti se zgadi i omrzne omiljena kraljica slatkiša - čokolada. 


Tagovi

Industrija čokolada Izrabljivanje dece Dečji rad Cena Harkin-Engelov sporazum


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi