Deci do godinu dana ne treba davati kravlje mleko, a evo kada se preporučuje

Mada mnogi roditelji žele brzo da uvedu kravlje mleko u ishranu svoje bebe, stručnjaci upozoravaju na potencijalne zdravstvene rizike uvođenja pre prve godine. Kako kažu, najbolje je držati se majčinog ili adaptiranih mlečnih formula uprkos narodnim verovanjima i preporukama kako je kravlje najzdravije.

Kada ga je sigurno uvesti i u kojim količinama istražio je portal foodfacts.news.

Magisar nutricionizma Ana Jelekovac Jurkin mišljenja je da osim što ponuđeno kao napitak može da smanji količine majčinog ili adaptiranog mleka koje beba konzumira, a koja predstavljaju glavni izvor nutrijenata i energije u prvoj godini, kravlje ne može da zadovolji nutritivne potrebe beba. "Takođe, veće količine mogu da dovedu do anemije i da opterete probavu", ističe.

Velike količine mogu da doprinesu probavnim problemima

Kako kaže, jedina sigurna alternativa majčinom je adaptirano mleko ili mlečna formula.

Nakon prve godine, objašnjava, dete može da unosi veće količine kravljeg mleka iako nema nikakve potrebe da ga pije, naročito ne u bočici i kao zamenu majčinom ili adaptiranom.

Naprotiv, Jelekovac Jurkin dodaje da velike količine mogu doprineti izbirljivosti te dovesti do probavnih problema, najčešće zatvora. Detetu ono nije nužno i danas znamo da raznolika ishrana koja uključuje fermentisane mlečne proizvode koji su ujedno i lakše svarljivi može biti dovoljna i zadovoljiti sve nutritivne potrebe.

"Ipak, ako se porodica odluči da nudi detetu kravlje mlijeko, najbolje ga je nuditi u čaši uz obrok", poručuje ova nutricionistkinja specijalizovana za ishranu odojčadi i i dece.

Ni biljna mleka nisu prikladna za odojčad

Specijalistkinja nutricionizma Angelina Paić navodi da visok sadržaj belančevina i minerala, posebno natrijuma i kalcijuma, može opteretiti nezrele bubrege odojčadi i povećati rizik od hipernatremije i dehidracije.

"Kravlje mleko ima nedostatak gvožđa, vitamina C i esencijalnih masnih kiselina te može doprineti razvoju sideropenične anemije i izazvati mikrokrvarenja u crevima, posebno u prvim mesecima, dodatno pogoršavajući gubitak gvožđa", pojašnjava ova nutricionistkinja dodajući da rano izlaganje može takođe da poveća rizik od razvoja alergije na proteine kravljeg mleka.

Prema njenim rečima, ono nema optimalan sastav za rast i razvoj mozga dok majčino ili adaptirano ima idealan razmer omega - 3 i omega - 6 masnih kiselina, kolina i taurina važnih za razvoj nervnog sistema.

Takođe, biljna mleka, naglašava, poput bademovog, pirinčanog, zobenog ili kokosovog nisu prikladna za odojčad jer nemaju odgovarajući nutritivni profil i mogu uzrokovati ozbiljne nutritivne deficite.

Kako saznajemo, većina stručnjaka preporučuje oko 400 ml mleka i mlečnih proizvoda dnevno nakon navršene prve godine deteta.

"Celovito odnosno punomasno kravlje mleko može se koristiti kao deo uravnotežene ishrane, ali ne sme biti glavni napitak i uvek ga terba uvoditi postepeno, uz nadzor pedijatra ili nutricioniste, posebno ako postoji porodična istorija alergija", zaključuje osječka nutricionistkinja.

Da li E brojevi u hrani izazivaju hiperaktivnost kod dece?

Tvrdnja da se kravlje mleko zbog nutritivnog kvaliteta treba uvesti u dečiju ishranu do godinu dana, posebno kada dete nije dojeno, nije tačna. Uvođenje treba odložiti minimalno do navršene prve godine života deteta i uvoditi ga postepeno, najbolje u čaši uz obrok, a ne kao glavni napitak.