Dinja je dragocena, ali nije za svakoga: Ko bi trebao da pripazi?

Leto je na izmaku, a lubenice i dinje su još na našoj trpezi kao glavno osvežavajuće voće. Iako se kao i lubenica, dinja smatra voćem, obe ove namirnice spadaju zapravo u povrće i to u porodicu tikvenjača Cucurbitaceae.

Neki nutricionisti smatraju da je dinja zdravija od lubenice i da ima veće nutritivne vrednosti od nje. Narandžasta boja ukazuje na obilje karotena koji je značajan antioksidans. Iako ima jedinstven ukus i mnogi u njemu uživaju, ima i onih kojima on ne odgovara.

Bogata vitaminima i mineralima

Pretpostavlja se da potiče iz Azije gdje je bila poznata još 1.000 godina p.n.e., a na naše prostore doneli su je moreplovci iz Afrike. Najviše se konzumira sočno meso, a u pojedinim zemljama Južne Amerike i Azije koriste se koštice kao grickalice i smatraju se najcenjenijim.

Dinja, Cucumis melo, je veoma bogata vitaminima i mineralima koji su od velikog značaja za naš organizam. Sadrži minerale kao što su: magnezijum, kalijum, kalcijum, cink, mangan, bakar, gvožđe, jod, natrijum, fosfor i flor.

150 g dinje sadrži: 53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,4 vlakna, 30 odsto potrebne dnevne količine vitamina A, 78 odsto dnevne količine vitamina C, a kod nekih sorti zadovoljavaju se i 100 posto dnevne doze vitamina A i vitamina C.

S obzirom na to da njen sastav čini najviše voda, idealno je voće za hidrataciju tela. Semenke su jestive i sadrže proteinska vlakna, omega 3 masne kiseline u obliku alfa- linolenske kiseline.

Dinja sadrži beta karoten iz kojeg se oslobađa vitamin A i vitamin C, lutein i zeaksantin koji su veoma važni nutrienti za zdravlje očiju. Smanjuje rizik od astme, upravo zahvaljujući beta karotenu i vitaminu C.

Reguliše krvni pritisak

Vlakna, kalijum, vitamin C i kolin utiču na zdravlje srca. Naime, kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako snižava povišen krvni pritisak. Povezan je i sa smanjenjem od gubitka mišićne mase, a osim toga, ovaj mineral čuva gustinu kostiju, te sprečava nastanak bubrežnog kamenca.

Kako je dinja bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka. Mnoge studije su dokazale i došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka dojke, creva, prostate, pluća, raka pankreasa i endometrija.

Njihovo delovanje se kretalo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ciklusa kod ćelija raka.

Spada u lako svarljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan stomak, kao i pre nekog drugog obroka. Sadrži enzime, pa se preporučuje osobama sa osetljivim želucem. Obiluje vlaknima i ima veliki procenat vode, pa je prevencija zatvora i pomaže u regulisanju probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.

Za lepotu i zdravlje

Deluje priotivupalno, kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Bitan je jer utiče na smanjivanje hroničnih upala. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su konzumirale 350 g voća na dan imale znatno niži rizik od razvijanja pojave insulinske rezistencije uz konzumiranje, pored dinje i jabuke, grožđa, lubenice i banana.

Šta znači reč "bostan" i zašto je cenjen parfem od dinje i lubenice?

Redovno konzumiranje dinje odlično deluje na lepotu i zdravlje kože i kose zbog uticaja vitamina A koji je značajan za rast kose. Vitamin A je bitan za lep i čist ten i pomaže u zaštiti od UV zračenja koje pomaže starenje. Osim njega, značajan je i vitamin C, prvenstveno za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična protiv bora i preranog starenja. Može se koristiti i direktno kao maska na koži i kao regenerator na kosi.

Čaj od cveta dinje se koristiti za iskašljavanje, a čaj od semenki dobar je za bubrege i mokraćne kanale.

Ko treba da pripazi?

I pored svojih bogatih nutritivnih i ljkovitih osobina postoje osobe kojima se ipak konzumiranje dinje ne preporučuje. Oni, kojima su prepisani beta blokatori treba umereno da konzumiraju dinju zbog visokog sadržaja kalijuma.

Beta blokatori mogu da povećaju porast nivoa kalijuma u krvi. Osobe kojima bubrezi ne funkcionišu normalno, preterano konzumiranje kalijuma, a kojim dinja obiluje, može da bude štetno.

Kada birate dinju treba birati čvrstu, tešku i simetričnu bez mekih tačkica ili oštećenja. A prije sječenja potrebno je dobro oprati kako bi se izbjegla zaraza nečistoćama.