Ekološki proizvedena hrana me čini zdravijim?

U želji da jedu zdraviju, nutritivno kvalitetniju i sigurniju hranu, potrošači se odlučuju na ekološki proizvedenu hranu.

Ona je najčešće više cene u odnosu na konvencionalno uzgojenu, a pitanje je da li veća cena osigurava i veći kvalitet. 

Sadrži li više hranljivih materija često je predmet rasprave u naučnim krugovima, odgovara za portal foodfacts.news prof. dr Dubravka Novotni sa Prehrambeno - biotehnološkog fakulteta u Zagrebu. 

"Rezultati istraživanja su ponekad kontradiktorni", kaže pojašnjavajući da neka ukazuju kako određena hrana, a ppsebno voće i povrće, sadrži više vitamina C, mineralnih i biološki aktivnih materija.

Konvencionalno uzgojeni proizvodi mogu biti jednako zdravi

Međutim, razlike nisu uvek značajne i mogu zavisiti od brojnim faktora uključujući zemljište, klimu, specifične metode uzgoja, zrelost pri berbi i skladištenje.

"Kada je reč o mlečnim proizvodima i mesu, ekološki proizvodi često sadrže više omega - 3 masnih kiselina zbog načina ishrane životinja", primećuje.

Napominje da hrana proizvedena na takav način obično sadrži manje ostataka pesticida i teških metala, ali može sadržati više prirodnih toksina od kojih neki dugotrajno mogu biti opasni po zdravlje, kao što su na primer mikotoksini.

Prema njenim rečima, glavna motivacija potrošača za odabir spomenute hrane je svest o zdravlju, manjem uticaju na okolinu i bolji ukus.

"Zato im prednost daju oni koji žele da smanje izloženost pesticidima, podržavaju održive poljoprivredne prakse i više etičan tretman životinja", objašnjava ova profesorica koja dodaje da konvencionalno uzgojeni proizvodi mogu biti jednako zdravi u kontekstu uravnotežene ishrane i često su pristupačniji cenom.

Nema dovoljno dokaza da nas čini zdravijima

Zdravlje, ističe, zavisi od celokupnog načina ishrane i životnog stila, a ne samo od toga da li je hrana ekološki proizvedena. Ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna i zdravim mastima je ključna za celokupno zdravlje.

"Upravo potrošači ekološki uzgojene hrane kupuju i konzumiraju više voća od prosečnog potrošača", konstatuje zagrebačka profesorica dodajući da kod ishrane na biljnoj osnovi ekološki uzgoj može imati dodatne prednosti koje nisu uočljive kod ishrane bogate hranom životinjskog porekla.

Kako saznajemo, neki ljudi koji ga biraju takođe praktikuju druge zdrave navike poput redovnog vežbanja i izbegavanja prerađene hrane, što može doprineti boljem zdravlju nezavisno od same hrane.

Takođe, otkriva, psihološka komponenta odnosno prvenstveno ugođaj i sreća, koju ljudi osjećaju pri konzumaciji takve hrane doprinosi dobrom zdravlju.

Međutim, prof. Novotni na kraju zaključuje da nema dovoljno dokaza da bi se tvrdilo da nas čini značajno zdravijima u poređenju sa konvencionalnom ako se uzmu u obzir svi drugi faktori zdrave ishrane i načina života.

"Konačan izbor zavisi od prioriteta, vrednosti i životnog stila pojedinca", poručuje univerzitetska profesorica.

Važnija je celokupna ishrana

Nutricionista Ana Petrović, a ujedno i magistar farmacije, kaže da je popularnost takve hrane u usponu.

"Uvreženo je mišljenje da je zdravija i nutritivno bogatija u poređenju sa konvencionalnom", primećuje i dodaje da je izvesno da sadrži manje sintetičkih kemikalija poput pesticida i đubriva nego konvencionalna, ali je važno naglasiti da je njihov sadržaj u konvencionalnoj hrani u granicama zdravstveno sigurnih.

Marginalne benefiti, navodi, mogu se očekivati zamenom konvencionalne hrane ekološkom što se tiče izlaganja pesticidima, ali za sada ne postoji zdravstvena i ekonomska opravdanost ove preporuke.

Napominje takođe da je vrlo zahtevno zadovoljiti standarde takve proizvodnje, zato odrednica "ekološka" postaje upitna.

Ne postoji značajnija razlika u nutritivnoj vrednosti, kaže Petrović

"Kao nutricionistica, ne nalazim utemeljenost davanja prednosti hrani uzgojenoj na takav način“, ističe Petrović rekavši da prema raspoloživim relevantnim podacima ne postoji značajnija razlika u nutritivnoj vrednosti i sigurnosti konzumacije između ove dve vrste hrane, čime se složila sa tvrdnjom profesorice Novotni.

S tim u vezi, mišljenja je da nije nužno insistirati na ekološkim proizvodima već na raznovrsnosti namirnica iz različitih izvora čime se smanjuje rizik od izlaganja istim pesticidima, korišćenju sezonskog voća i povrća koje treba pažljivo prati pod tekućom vodom i pažljivom čitanju deklaracija proizvoda.

"Potrebno je još uporednih analiza da bismo mogli stati iza konkretnih zdravstvenih prednosti takve hrane", zaključuje beogradska stručnjakinja za hranu.

Dosta viša cena proizvoda

Iz NutriM savetovališta za ishranu Marija Glušac, nutricionistkinja - dijetetičarka ističe da neka istraživanja pokazuju da ekološka hrana može sadržati manje ostataka pesticida i veće količine nekih antioksidansa.

"Međutim, dokazi o tome da ona značajno doprinosi boljem zdravlju su podeljeni i većina stručnjaka preporučuje raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama, bez obzira na način proizvodnje", naglašava ova nutricionistkinja složivši se sa koleginicom Petrović i prof. Novotni.

Kaže da davanje prednosti ovim proizvodima može biti stvar ličnih preferencija, etičkih razloga ili brige o okolini, ali nije nužno presudno za zdravlje.

Kojih 10 zemalja EU prednjači u eko proizvodnji? 

Ona, dodaje, može sadržati nešto veće količine određenih hranljivih materija u poređenju sa konvencionalno uzgajanom hranom, ali razlike u tim hranljivim materijma često su minimalne i nisu konzistentne u svim studijama dok je cena, primećuje, koja je jedan od bitnih faktora, uglavnom dosta viša od "neekološke" hrane.

"Ključ za zdravu i dobro izbalansiranu ishranu leži u raznovrsnosti i kvalitetu hrane koju konzumiramo, a ne samo u tome da li je ekološki proizvedena", slaže se Glušac.