Evo zašto je zima idealno doba za konzumiranje crne rotkve

Crna rotkva je korenasto, niskokalorično povrće veoma bogato hranljivim materijama koje blagortvorno deluje na celokupni organizam. To je stara povrtarska kultura što potrđuju razne slike i freske u hramovima drevnih Egipćana. Bila je popularna još u starom Egiptu kao lekovita i jestiva biljka, a stari  Grci i Rimljani su je najviše upotrebljavali za lečenje.

Crna rotkva (Raphanus sativus L. var. niger) spada u porodicu kupusnjača, a kod nas je pomalo zaboravljena vrsta u odnosu na ostale kupusnjače. Ranije se više konzumirala nego danas u "modernoj" ishrani, kada se sve tradicionalno zapostavlja, manje nalazi mesto iako su njene nutritivne osobine mnogobrojne i vrlo značajne.

Inače, slabe je energetske vrednosti, ali je vrlo bogata antioksidansima, eletrolitima, mineralima: magnezijum, selen, gvožđe, kalijum, kalcijum, cink, fosfor. Takođe, obiluje vitaminima (C, A, E, B grupe), prehrambenim vlaknima, proteinima, ugljenim hidratima, mastima. Veliki je izvor vitamina C, naročito ako se konzumira u svežem stanju.  Sto grama ovog ploda u svežem stanju obezbeđuje 15 mg vitamina C.

Štiti od virusnih infekcija

Smatra se da ova namirnica, zahvaljujući svom sastavu, naročito vitaminu C, jakim antioksidantom koji suzbija slobodne radikale, sprečava stres i smanjuje rizik od bolesti poput kancera, Alchajemerove bolesti. On stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca, jača imunitet, pa bi trebala obavezno da se nađe na meniju tokom ovog perioda kako bi bili zaštićeni od virusnih infekcija.

Bela, crna ili egipatska rotkva? Ako je volite, evo saveta za pravilan uzgoj

Crna rotkva ima antimikrobno i sekretolitičko dejstvo (razlaže sekret i olakšava njegovo izbacivanje), pa se u kombinaciji sa medom pokazala kao dobra pomoć kod kašlja, bronhitisa, ali u tom slučaju svakako prednost treba dati stručnom savetu doktora i poštovati prepisane terapije. Izribana crna rotkva i pomešana sa medom u alternativnoj medicini se dosta dugo (stari Egipćani, Grci i Rimljani) koristi u lečenju oboljenja disajnih puteva, kašlja i bronhitisa.

Ovo povrće ima visok sadržaj vlakana koja podstiču bolji rad digestivnog sistema, kontrolišu nivo holesterola, omogućavaju redovno pražnjenje creva, detoksikuju organizam od štetnih materija i jačaju imunitet. Njen ljut ukus i oštriji miris podstiču apetit.

Hranljive materije poput magnezijuma i selena, poboljšavaju cirkulaciju kože glave i doprinose boljem rastu kose.

S konzumacijom treba biti umeren

Crna rotkva ima povoljan efektat na zdravlje žučne kese i jetre. Bogata je antioksidantom glutationom, bitnim za zdravu jetru. Sok od crne rotkve stimuliše lučenje sokova žuči, potpomaže čišćenje žučne kese, a sve to doprinosi boljoj detoksikaciji jetre. Konzumiranjem ovog povrća pomaže obnavljanju crevne flore, te smanjuje upalne procese u probavnom traktu.

Naučno je dokazano da konzumiranje ovog povrća ima značajnu ulogu u smanjenju rizika od razvoja karcinoma prostate, debelog creva, žuči, jetre, dojke i jajnika.

Ipak, i pored svega navedenog, zanimjljivo je da i pored izvrsnog ukusa i hranljive vrednosti, rotkve gotovo da ni ne koristimo u ishrani. Uzrok tome je zapostavljanje tradicionalne ishrane i stalna težnja ka modernijim i drugim svetskim kuhinjama, kao i menjanje ustaljenih prehrambenih navika, kao i nedovoljna informisanost o osobinama ove namirnice i njenog uticaja na zdravlje.

U našoj tradicionalnoj kuhinji rotkva se uvek služila kao salata ili sastavni deo drugih salata u svežem stanju i to naročito u zimskm mesecima. Njen specifičan ukus i miris potiče od eteričnih ulja. Sveže rendana je ukusna salata koja osvežava i snabdeva organizam vitaminima i mineralima, može se jesti sama ili joj se mogu dodati kupus ili šargarepa , u zavisnosti koju kombinaciju ukusa volite.

U novijoj kuhinji sprema se i na druge načine kao varivo, a najpoznatija je gusta čorba od crne rotkve i krompira.

Važno je napomenuti da se ne preteruje u konzumiranju ovog povrća, treba biti umeren, naročito osobe koje već imaju problema sa žuči, jetrom i bubrezima.

Kada je sejati?

Proizvodnja ove kulture je veoma laka, biljka nije zatevna u pogledu zemljišta, vlage i ishrane, gotovo da ne oboleva niti je napadaju štetni insekti. Seje se krajem jula, početkom avgusta, ali se o rokovima setve mora voditi posebno briga da se ne preurani jer može dovesti do formiranja grubog i neukusnog korena. Setva se obavlja na dubinu od 1 do 1,5 cm, razmak redova od 30 do 40 cm.

Koren se vadi pre jačih mrazeva, može dugo ostati u zemljištu, na gredici da ne izgubi kvalitet i svežinu tako da je možemo vaditi postepeno po potrebi, neposredno pre korišćenja. čime se zadržavaju njene lekovite osobine. Dobro podnosi niske temperature čak do - 6 ^oC i bez promene kvaliteta može se koristiti tokom cele zime.