Najčešće se čuva u podrumima u vlažnom pesku, kako bi korenovi ostali sočni.
Rotkva (Raphanus sativa L. var. major) je najčešće dvogodišnja biljka. U prvoj godini stvara lisnu rozetu i zadebljali koren, a u drugoj cvetonosno stablo. Može doneti seme i u prvoj godini, ako se rano poseje.
Od zadebljalog korena tokom zime se priprema salata, koja ne samo da je ukusna već i lekovita. Sadrži ugljene hidrate, malo belančevina, eteričnih ulja, sumpor, koji joj daju karakterističan ukus i miris, a ima najviše vitamina C.
Može se koristiti u lečenju bubrega, vodene bolesti, upale creva, proliva, skorbuta, oboljenja pluća, gihta (kostobolje), reume, išijasa, promuklosti, kamena u bubregu ili u mokraćnim kanalima, protiv opadanja kose i za čišćenje rana.
Smatra se da za izbacivanje kamena iz žuči i bubrega treba popiti rotkvin sok na gladan stomak. Prvog dana popije se jedna čaša, drugog dana dve i tako redom do četvrtog dana, pa se počne smanjivati svakog dana za po jednu čašu soka. Onda se pravi pauza od sedam dana, a zatim se ponovi još jednom. Smatra se da ovaj napitak sprečava kašalj i bolesti jetre.
Sorte su razne: Zimska bela (srednje rana sorta, vegetacije 80 do 90 dana), Zimska crna (srednje rana sorta, vegetacije 80 do 90 dana) i ostale zimske sorte - Minhensko pivo (vegetacije oko 100 dana), Erfurtska crna (vegetacije oko 110 dana), Egipatska (srednje rana univerzalna sorta), Cilindra (srednje kasna univerzalna sorta) i druge.
S obzirom na to da stiže za korišćenje kasno u jesen, može se gajiti kao drugi usev posle graška, ranog krompira, salate, tikvica i slično. Može da dođe na isto zemljište nakon četiri do pet godina.
Nakon skidanja preduseva, zemljište treba obraditi na oko 20 cm dubine i površinski pripremiti setvospremačem. Pod osnovnu obradu uneti 200 do 300 kg/ha mineralnog đubriva NPK (15:15:15), isto toliko i pod površinsku pripremu zemljišta. Prihranu obaviti sa KAN-om, u količini 100 do 200 kg/ha. Napominjem, najpreciznije đubrenje obavlja se na osnovu agrohemijske analize zemljišta.
Setva ove kulture za zimsku potrošnju je u junu i julu. Obavlja se u redove na međurednom rastojanju 30 do 50 cm, što zavisi od planirane nege useva, dok je rastojanje u redu 10 do 15 cm. Dubina setve iznosi 1,5 do dva centimetra. Potrebna količina semena za setvu iznosi oko 10 do 15 kg/ha.
Prilikom setve, ukoliko u zemljištu nema dovoljno vlage za nicanje useva, neophodno je zalivanje mlakom vodom ili u krajnjem slučaju zasejana površina se mora povaljati.
Kada se ukažu redovi, biljke treba prorediti prilikom okopavanja na 12 do 18 cm u redu. Setva pneumatskim sejalicama izostavlja proređivanje. Kultivacija između redova primenjuje se dva do tri puta u toku vegetacije. Ovo je važno da bi se održavalo zemljište u rastresitom i nezakorovljenom stanju. Prilikom drugog kultiviranja, usev treba prihraniti sa 100 kg/ha azotnog mineralnog đubriva (KAN). Drugo prihranjivanje obavlja se istom količinom i vrstom đubriva kada koren biljke počne da zadebljava.
Rotkvu treba zalivati svakih sedam do 10 dana u najtoplijim mesecima, da bi se ostvario dobar prinos i kvalitet. Zalivna norma iznosi 20 do 30 L/m2. Zalivanjem, pored obezbeđenja zemljišta vodom, utičemo i na povećanje relativne vlažnosti vazduha na koju rotkva veoma pozitivno reaguje. Najbolji rezultati postižu se navodnjavanjem veštačkom kišom, kao i putem brazdi.
Berba se izvodi kada je koren dostigao punu sortnu veličinu. Kod proizvodnje rotkve za zimsku potrošnju, to je krajem oktobra i u novembru, ali treba paziti da je ne oštetimo. Pre skladištenja ili eventualnog trapljenja lišće se odstranjuje, bez povrede "glave" korena. Čuva se tokom zime najčešće u podrumima u vlažnom pesku, kako bi korenovi ostali sočni. Prinos varira od 20 do 40 t/ha, a zavisi od vremena stasavanja rotkve, sorte ili hibrida, agroekoloških uslova i primenjene agrotehnike.
Tagovi
Autor