Daikon je vrlo zdravo povrće koje se može pripremiti na mnogo načina. Čisti organizam, a njegov uzgoj nije zahtevan.
Još uvek stignete da posejete daikon (Raphanus sativus L. var. longipinnatus), orijentalnu sortu bele rotkve duguljastog oblika. Naziva se još i japanska rotkva, bela rotkva, mooli.
Uzgaja se zbog korena bogatog enzimima koji podstiču probavu, razgradnju masti. Koristi se i kao čistač organizma od toksina. Dakle, njegova konzumacija podstiče rad žuči i bubrega. Sadrži vitamine C, B1, B3, B6, a izvrstan je izvor kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, bakra i gvožđa.
Može se jesti sveži, pečeni, pohovani, u varivima, supama ili ukišeljeni. Ima nešto aromatičniji ukus od obične rotkvice.
Koristiti se mogu i listovi, ali dok su mladi. Takođe, konzumiraju se i tek iznikle klice.
Seje se direktno u zemlju od juna do avgusta jer bi mu ranija setva svu snagu usmerila u stvaranje cvetova umesto korena. Uzgaja se na isti način kao i druge rotkve.
Vadi se iz zemlje 45 do 70 dana nakon setve, zavisno od sorte, a pre prvih jačih mrazeva.
Važno je da zemlja bude propusna kako bi se koren pravilno razvijao. U zbijenom tlu može doći do njegove deformacije.
Seme se seje u pođubrenu zemlju, na dubinu od 0,5 do 1,5 cm. Posebno pazite na razmak između semena zimskih sorti koje imaju širi koren. Neka bude veći, 5 do 10 cm. Ako ste ga posejali pregusto, proredite kada biljčice dosegnu visinu desetak centimetara.
U slučaju razdoblja bez kiše, redovno ga zalivajte, a pokoricu razbijte okopavanjem.
Prihrana tokom razvoja nije potrebna, a posebno ne azotnim đubrivima koja pospešuju rast lista.
Najbolje je vaditi ga uz pomoć vila ili ašova kako ne bi došlo do pucanja korena.
Tagovi
Autorka
