FAO tvrdi, u januaru su pale globalne cene hrane

Globalne cene prehrambenih roba smanjile su se u januaru 2025. godine, najpre zahvaljujući padu cena šećera i biljnih ulja, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane, koji prati međunarodne cene ključnih prehrambenih proizvoda, pao je na 124,9 bodova, što predstavlja pad od 1,6 odsto u odnosu na decembar.

Iako je indeks veći za 6,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, još je uvek 22 odsto ispod rekordnog nivoa postignutog u martu 2022. godine.

Pad cena šećera i biljnih ulja

FAO navodi da je indeks cena šećera pao za 6,8 odsto u odnosu na decembar, a čak 18,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, zahvaljujući povoljnim uslovima za proizvodnju u Brazilu i odluci Indije da obnovi izvoz šećera.

Cene biljnih ulja smanjile su se za 5,6 odsto zbog pada međunarodnih cena palminog ulja i uljane repice, dok su cene sojinog i suncokretovog ostale stabilne.

S druge strane poskupeli su mlečni proizvodi. Tako je indeks cena mlijeka porastao za 2,4 odsto u odnosu na decembar, što je uglavnom posledica povećanja cena sira, koji je poskupeo za 7,6 odsto.

Istovremeno, cene mesa su pale za 1,4 odsto, dok su cene žitarica porasle za 0,3 odsto. Iako su cene pšenice tek neznatno pale, cene kukuruza su porasle zbog niže proizvodnje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prognoze za globalne žitarice i trgovinu

Organizacija za hranu i poljoprivredu je revidirala prognoze za globalnu proizvodnju i potrošnju žitarica u 2024./25. godini.

Očekuje se porast korišćenja žitarica za 0,9 odsto, na ukupno 2.869 miliona tona, uglavnom zbog veće potrošnje kukuruza za stočnu hranu. Prognozira se i smanjenje zaliha žitarica za 2,2 odsto do kraja 2025. godine, prvenstveno zbog manjih zaliha kukuruza u SAD-u.

FAO je revidirao prognozu za 2024. godinu ukazujući na smanjenje globalne proizvodnje žitarica za 0,6 odsto, što je posledica smanjenih prinosa kukuruza u SAD-u.

Međutim, proizvodnja pirinča u 2024./2025. u nekim zemljama poput Kine, Vijetnama i Malija premašila je očekivanja, pa se procenjuje da će globalna proizvodnja dostići rekordnih 539,4 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto na godišnjem nivou i najviša vrednost svih vremena.

FAO je takođe objavio izveštaj u kojem se navodi da dugoročni rast globalnog prinosa poljoprivrednih useva nije usporio, uprkos klimatskim promenama.

Ovaj trend ističe potrebu za razvojem novih kultivara otpornijih na klimatske varijacije i promene u padavinama.