Finci na popis potencijalno opasne hrane stavili i štuku, haringu, losa pa i cimet

Salmonela i živa vrebaju konzumente i u Finskoj, ako je suditi po vrlo preciznim, specifičnim uputstvima koju hranu konzumirati i ko je u potencijalnoj opasnosti. Preporuke su namenjene “porodicama sa decom“ a izdali su ih Nacionalni institut za zdravlje i kvalitet života u saradnji sa Nacionalnim većem za nutricionizam.

Kako navode, u Finskoj potencijalna opasnost po konzumente ribe leži u mogućem akumuliranju žive, bifenila i dioksina u ribi, mahom štukama, ali i radioaktivnih materija u nekim jezerima. Savet je ograničiti konzumaciju štuke i ostalih grabljivih sorti, s tim da je štuka apsolutno zabranjena u trudnoći i za vreme dojenja. Ranjive su grupe deca do šest godina i školarci, ugrožena je zapravo čitava populacija ukoliko učestalo koristi ovu ribu. Savet: jesti različite vrste tako da se izbegne mogućnost kontaminacije.

Živa, listerija i nitrit

Preporuka vredi i za uzgojene vrste, a oprez se preporučuje i za neke morske sorte, poput haringe. Starije osobe oslabljenog imuniteta najranjivija su grupa ako jedu svežu ili hladno dimljenu ribu, čak i suši. Opasnost leži u bakteriji listeriji koja, u krajnjem slučaju, kod trudnica može izazvati simptome slične gripi, ali nije isključen niti gubitak deteta. U  ekstremnim situacijama, u kombinaciji sa nekim lekovima ili bolestima, listerija vodi do sepse ili meningitisa. Preporučljivo je zagrevati dimljene proizvode i - izbegavati suši.

Budući da se u viršle i neke nareske stavlja nitrit kao aditiv ( E249, E 250…) bebama su ti proizvodi apsolutno zabranjeni. Velike kolilčne nitrita mogu ugroziti obezbeđenost njihovih malih tela kiseonikom. Malo starijima maksimum je jedan obrok sa kobasicama ili viršlama nedeljno, a deci preko dve godine starosti ne bi se smelo servirati više od 150 grama proizvoda nedeljno, ekvivalent jednog obroka sa kobasicom plus jedne kriške nareska dnevno ili dva obroka sa kobasicom, ali bez nareska. Naresci su potencijalna opasnost za trudnice i stariju populaciju smanjenog imuniteta radi opasnosti zaraze listerijom. Paštete i ostali proizvodi sa džigericom dozvoljeni su deci ukoliko pojedene količne ne prelaze 70 grama (ili do pet kriški nareska) nedeljno. Razlog: visoke količine vitamina A koje kod dece mogu dovesti do promena u jetri ili metabolizmu. Iz istog je razloga ova hrana zabranjena trudnicama.

Na "udaru" i tradicionalni finski specijaliteti 

Tatarski je odrezak potencijalno opasan za čitavu populaciju radi bakterija, stoga priprema svakog obroka od svežeg, termički netretiranog mesa, zahteva specijalnu pažnju. Lokalni finski specijalitet, sušeno jelensko meso, prema preporukama zdravstvenih službi, mora ipak biti kuvano i tek se onda konzumirati.

Meso živine, da bi bilo sigurno, priprema se na temperaturama iznad 70 stepeni čime se eliminiše opasnost od salmonele i nekih drugih bakterija. U ovom kontekstu (opet lokalni specijalitet) apsolutna je zabrana stavljena na jela sa jetricama i bubrezima losa starijeg od godine dana a zbog visokog nivoa teških metala u unutrašnjim organima životinje. Najveći krivac: kadmijum.

Sveže i nepasterizovano mleko ne preporučuje se za korišćenje radi potencijalnog neželjenog sadržaja u vidu koktela bakterija - čime se finsko mleko ne razlikuje od onoga u drugim zemljama - a savetuje se da se mleko koristi što je moguće pre i tek nakon termičke obrade. Slična pravila važe i za sireve od nepasterizovanog mleka u kojima u zasedi čeka listerija.

Ukoliko se konzumiraju mekani ili plavi (sa plesnima) sirevi od pasterizovanog mleka - poput gorgonzole ili sira bri - preporučljivo je da ih izbegnu trudnice. Finski popularni specijalitet među sirevima, kao i sireve za mazanje, iako od pasterizovanog mleka, kao i maskarpone ili rikotu, korisno je termički obraditi pre konzumacije. Savet koji treba istaći: pripaziti na datume budući da je najpametnije, smatraju zdravstvene vlasti, konzumirati ove proizvode pre isteka dve trećine roka trajanja. Sigurno je sigurno!

Granice postavljene i kod konzumiranja kafe

Visok nivo nitrita temelj je preporuci za izbegavanju nekih vrsta povrća (spanać, celer…) u dečijoj ishrani. Svo smrznuto povrće trebalo bi pre upotrebe termički obraditi ukoliko se servira trudnicima i starijima oslabljenog imuniteta. Opet listerija, kao i kod sireva!

Zaleđene bobice iz uvoza potencijalna su opasnost za čitavu populaciju, stoga ih pre konzumiranja treba zagrejati na 90 stepeni Celzijusa, na pet minuta ili držati u ključaloj vodi dve minute, čime se izbegavaju rizici zaraze noro - virusom ili virusom hepatitisa A. Tretman kuvanjem ne preporučuje se za finske plodove koji su dokazano zdravstveno ispravni budući da tokom godina nije registrovan niti jedan zdravstveni incident. Problemi su dojavljeni sa terena gde nakon konzumiranja zaleđenog  uvezenog bobičastog voća, nađeno više slučajeva trovanja hranom, čak do razmera da ih  poglase epidemijom .

Na popisu povrća čija se konzumacija ne preporučava jesu oštećeni plodovi, sirova cvekla i nezreli paradajz. Posebna se pažnja posvećuje tzv. energetskim pićima kao i napicima sa dodatkom kofeina. Finci su poznati po ispijanju velikih količina kafe pa su zdrastvene vlasti smatrale shodnim i tu postaviti granice, 400 mg kofeina dnevno za odrasle. Ili, tri decilitra obične kafe ili decilitar i po espressa. Može i litra crnog čaja ili čak pet litara kakaoa, kao ekvivalent.

Pića od pirinča ne zadovoljavaju nutricionističke potrebe dece, a nije isključen visok nivo teških metala, pogotovo anorganskog arsena, upozoravaju stručnjaci.

Cimet i koštice od kajsije 

Agdalin koji se u crevima pretvara u cijanid, razlog je pune zabrane korišćenja koštica od kajsije za sve kategorije, osim što je zdravima koji bez njih baš ne mogu dozvoljen maksimum od tri dnevno. Stalna, svakodnevna upotreba cimeta kao začina i to u većim količinama, nije preporučljiva u hrani za mlađe naraštaje. Od upozorenja su izuzeti praznici kada i Finci preteruju sa kolačima sa cimetom, ali kratkotrajno božićno praznovanje ne preti kumulacijom prirodnog toksina iz cimeta - kumarina. Visok nivo joda, sa druge strane,  podloga je upozorenju da deca, trudnice i dojilje potpuno izbegnu jedenje morskih algi.

“Pijte vodu kao osnovno i najvažnije piće“, ističe se u preporukama koje ukazuju da čak i u ekološki visoko osvešćenim zemljama oprez nije na odmet.