Kačamak od "mumuruznice" othranio generacije Vranjanaca

Kukuruzno brašno mleveno u vodenicama potočarama othranilo je generacije Vranjanaca. Oni koji su kao deca živeli na selu i dobro zapamtili bedu i nemaštinu posle Drugog svetskog rata i danas pričaju sa kakvom radošću su čekali da se u crepulji, na ognjištu ispod sača, ispeče kukuruzni hleb.

Kažu da je za sve njih bila prava gozba kada bi se u vreme ručka uz njega našao i pasulj koji su njihove majke kuvale u grnetu (zemljana posuda) zatrpanom žarom dok su spremale hleb da se peče.

"Mumuruznica" za energiju i zdravlje

"Mumuruznica", kako su u to vreme zvali kukuruzni hleb, znala je dobrano da im "odere" želudac posle jela. Ipak, dok pričaju o tome oni ne propuštaju priliku da naglase da su ljudi koji su se hranili ovako imali u sebi uvek viška energije. I, bili zdraviji od onih koji u današnje vreme konzumiraju samo beli hleb.

Otuda je danas u svetu, pa i kod nas, sve više pobornika zdrave hrane. Oni koji imaju probleme sa zdravljem znaju gotovo preko noći da svoj jelovnik u potpunosti promene i počnu da konzumiraju one namirnice koje će im pomoći da poboljšaju narušeno zdravlje. A oni koji žele da sačuvaju zdravlje, između ostalog, polako na meni vraćaju i jela koja su se pravila na bazi kukuruznog brašna. Bogato je vitaminom B6, E i K, cinkom, gvožđem, manganom, selenom… Ono je blagodetno i za smanjenje tegoba usled pojave visokog krvnog pritiska, holesterola, protiv tvrde stolice i hemoroida, sprečava nastanak raka debelog creva, razvoj malignih bolesti, uključujući kardiovaskularne i dijabetes, jača imuni sistem…

Recept za tradicionalni kačamak

Imajući u vidu ova svojstva kukuruznog brašna, Stanče Stojmenović iz sela Pavlovac upotrebljava ga za spremanje raznoraznih jela za svoju porodicu. Ponajviše, u pripremanju ukusnih tradicionalnih vranjskih delikatesa za koja je ona pravi majstor. Tako se na meniju njene porodice pored pite potpečenice, solenog zeljanika i sukane banice, za doručak obavezno nađe i kačamak koji i danas pravi onako kako su ga pravile njena majka i baka.

Za spremanje joj je, kaže, potrebno samo dve litre vode, jedna kašika svinjske masti, kašičica soli i od 750 do 800 grama kukuruznog brašna.

Počinje da ga pravi tako što u lonac sipa dve litre vode i u nju stavi kašičicu soli i kašiku svinjske masti koju sama pravi na jesen od svinje koju je hranila tokom leta. Kada voda provri ona u ovu mešavinu sipa kukuruzno brašno, poravna odozgo i ostavi na električnom šporetu da se na jačoj temperaturi kuva.

“Pre nego što ostavim ovako pripremljenu masu da se kuva obavezno sredinu probušim drvenom kašikom ili oklagijom i ostavim da se krčka. Kada brašno nestane sa površine vode onda treba početi sa mešanjem sve dok se ne dobije kačamak, odnosno čvrsta masa koja može i viljuškom da se jede”, poručuje Stanče i ističe da prilikom spremanja ovog jela strogo treba voditi računa da ono ne zagori.

Gotov je kada zacvrči

Ovako napravljen kačamak treba skloniti sa vatre i odmah u drugoj posudi ugrejati četiri do pet kašika svinjske masti u koju potom treba dodati dve do tri kašičice aleve paprike.

"Nekoliko kašika ovako pripremljene masti treba posuti na dno posude, a zatim kašikom vaditi skuvani kačamak i ređati u nju. Kašiku treba s vremena na vreme umočiti u vodu kako se kačamak ne bi lepio za njeno dno".

Čim se ova posuda ispuni do kraja kačamakom, treba ga odmah preliti ugrejanom mašću. Ako prilikom dodira sa kačamakom mast zacvrči to je znak da će biti ukusan, a ako se to ne dogodi onda domaćice treba da ga ponovo ugreju i njome preliju ovo starinsko jelo. Čim to uradi, naša sagovornica obavezno upeče i domaće čvarke i njime prelije gotov kačamak. Njeni ukućani ga rado jedu i u kombinaciji sa tvrdim kravljim sirom, prženicom, suvim mesom, turšijom, a neki u ovom kraju i sa malo blanširanim mladim koprivama.