Kako je nastala peglana kobasica od čistog ovčijeg mesa?

Nakon što je odlučio da svoj život nastavi na selu, Slobodan Lazarević iz Ljiga je 2017. godine kupio svoje prvo stado sjeničkih ovaca. S obzirom na to da je bio slabo informisan oko uzgoja ovih životinja, pomno je slušao iskusnije seljane koji su mu predložili da je pogodno držati ovce i koze zajedno.

Od oca i supruge je kao rođendanski poklon dobio jednu kozu i jednog jarca. Od tada počinje neobična priča o porodičnoj farmi "Lazarević" u selu Jajčić nadomak Ljiga, a Slobodan deli sa nama jedan nemili događaj koji je bio prekretnica u nastanku njihovog prvog prehrambenog proizvoda, peglane kobasice.

"Pošto su koze počele da se krde, shvatili smo da prave više štete nego koristi, jer su se ponašale kao poludivlje. Bilo ih je dvadesetak. Onda se desilo to da me je jarac udario i tom prilikom mi slomio rame", priča on za Agroklub.

Skok interesovanja preko društvenih mreža

Nakon toga su razmišljali da li je bolje prodati ga ili napraviti neki zaboravljeni seoski proizvod. Tada je nastala prva peglana kobasica koju su postavili na društvene mreže, čime su izazvali opšte oduševljenje i potražnju.

"Pošto nismo imali dovoljne količine, odlučili smo da napravimo kobasice i od čistog ovčijeg mesa", ističe Lazarević.

Sve se, kaže on, odigralo spontano, pa su tako nastali i proizvodi po kojima je sada poznata farma "Lazarević". To su peglana i obična kobasica i stelja od ovčijeg mesa.

Kako nastaje?

Prema rečima našeg sagovornika, proces proizvodnje obične i peglane kobasice se razlikuje po tome što se peglana ne dimi, već se od prvog dana pegla oklagijom. Time se izbacuje vazduh i voda iz nje, pa se samim tim na taj način i suši.

"Obična kobasica se dimi tri do četiri dana, a onda odlazi na zrenje. Taj proces traje oko mesec dana", navodi Lazarević i dodaje da je idealna temperatura za dimljenje između 18 i 20 stepeni.

Kada je u pitanju proces zrenja, kaže on, neophodna je znatno niža temperatura, između 4 i 5 stepeni. Između ostalog, važno je da kobasice budu na promaji, bilo veštačkoj ili prirodnoj.

"Stvorili smo takve uslove da možemo da proizvodimo kobasice kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Na mesečnom nivou napravimo oko 500 kilograma", napominje naš sagovornik.

Svi proizvodi su, dodaje, bez konzervansa i aditiva, a creva koja se koriste za punjenje su domaća.

Kada je reč o procesu proizvodnje ovčije stelje, Lazarević pojašnjava da je najpre treba usoliti, a 22-og dana je rasoliti. Potom ide na dimljenje u periodu od tri do četiri dana, dok zrenje traje oko mesec dana.

Najviše se traži peglana kobasica

Na pitanje, za koji proizvod je najveća potražnja i kako se kreću cene, Lazarević odgovara:

"Najveću pažnju privlači peglana kobasica, ali se najviše prodaje obična. Pakovanja su od 150 do 250 grama, a cena po kilogramu se kreće od 2.500 dinara za običnu i 4.400 dinara za peglanu".

Prodaja pomenutih proizvoda odvija se putem interneta, ali i u pojedinim maloprodajnim radnjama.

Pirotska peglana kobasica dobila oznaku zaštićenog geografskog porekla

Farma "Lazarević" je poslednjih pet godina dobitnik mnogih nagrada i priznanja na Novosadskom sajmu poljoprivrede, što potvrđuje visok kvalitet proizvoda

"U planu je svakako proširenje asortimana. Težimo ka tome da stvorimo autentičan proizvod koji će doprineti očuvanju tradicionalnog, srpskog identiteta", zaključuje naš sagovornik.