Kulen, pršuta, slanina: Kako su dva druga iz Banata vratila stari ukus domaćih proizvoda?

U Banatu, nadomak Kovina, u selu Deliblato, dva najbolja prijatelja su odlučila da se bave proizvodnjom mesa i suhomesnatih proizvoda na potpuno zdrav i prirodan način, bez dodatka nitrita, konzervansa, veštačkih boja i emulgatora. Po struci prehrambeni tehnolozi, Nenad Anufrijev iz Beograda i Jovan Milošević iz Kovina rešili su da stečeno znanje sa fakulteta maksimalno iskoriste tako što će se okrenuti očuvanju tradicije, zdrave i kvalitetne hrane.

Domaću čajnu, pršutu, pečenicu i druge suhomesnate proizvode najpre su pravili za sopstvene potrebe, a onda i za domaće tržište. S tim u vezi, razgovarali smo sa Nenadom Anufrijevim, jednim od osnivača firme pod nazivom "Manufaktura delikatesa", kako su inače poznati i na instagramu.

"Pre tačno pet godina smo počeli da se bavimo ovim poslom. Od domaćih, svinjskih proizvoda, u ponudi imamo seoski kulen, slaninu od moravke, domaću sremsku kobasicu, domaću čajnu kobasicu, suvi vrat, suvu pečenicu i pršutu", kaže on.

Prepoznatljiv ukus i visok kvalitet

O toku pripreme, recepturi, sirovini, uslovima prerade, sušenju i drugim procesima u proizvodnji, brinu vrhunski prehrambeni tehnolozi. Zato proizvodi, izrađeni na ovakav način imaju prepoznatljiv ukus i visok kvalitet.

"Prodajemo stalnim mušterijama, prehrambenim radnjama. Ipak, najviše od svega volimo festivale i direktnu komunikaciju sa kupcima, gde oni mogu na licu mesta da probaju proizvod i kupe, ukoliko im se dopadne", ističe ovaj proizvođač i dodaje da su najtraženiji seoski kulen, slanina i pršuta.

Za pripremu seoskog kulena, kaže ovaj tehnolog, neophodno je odvojiti meso od buta i plećke, a dodaje se i leđna masnoća. Paprika koja se tom prilikom koristi treba da bude kvalitetna i ne previše ljuta, a vodi se računa i o količini soli.

"U zavisnosti od vremenskih uslova, kulen se suši između 45 do 60 dana na temperaturi ispod 15 stepeni. Dimi se blago, sa piljevinom, nikako na direktnoj vatri."

Najveći izazov - kulen u kati

Nakon što prođe proces sušenja, sledi pakovanje i vakumiranje, a prodaje se kao štap težine oko 600 grama. Kada je reč o ceni, prošle godine je kilogram koštao 2.500 dinara, a Nenad kaže da će se ovogodišnja cena znati negde u decembru.

"Naš cilj nije da divljamo sa cenama, već da naši proizvodi budu dostupni svima i da nam se kupci vraćaju."

Na pitanje šta je najizazovnije i najteže napraviti, Anufrijev ističe da je tehnološki najteže izraditi kulen u kati, jer fermentacija tokom procesa proizvodnje mora proteći savršeno.

"Ovaj kulen se suši između 90 i 100 dana, a svaka greška se vidi kasnije na finalnom proizvodu", kaže on.

Prodali 15 tona proizvoda za godinu dana

Kada je reč o planovima za budućnost, naš sagovornik navodi da rade na organizaciji kurseva, edukacija i radionica, kako bi ljudi imali priliku da se oprobaju u ovom poslu, ali i da bi shvatili zašto su cene domaćih proizvoda takve kakve jesu.

"U svetu su takve vrste radionica i te kako popularne. Naš cilj je da to zaživi i ovde kod nas. Nadamo se da ćemo u tome uspeti."

Ipak, kako dodaje, najvažnija stvar u ovom poslu je strpljenje, jer je za izradu ovakvih suhomesnatih specijaliteta potrebno određeno vreme kako bi se na kraju dobio kvalitetan proizvod.

Kako pripremiti i sušiti, dimiti meso?

Između ostalog, poljoprivredno gazdinstvo na kome je četrdesetak svinja, od kojih su deset moravki, nalazi se u Deliblatu, gde se zapravo i prave svi pomenuti svinjski delikatesi. Želja ovih tehnologa koji su ih i osmislili je da što više ljudi dođe i na licu mesta proba seoski kulen, pršutu i pikantne kobasice sa ovih prostora.

"Za godinu dana je prodato oko 15 tona gotovih, domaćih proizvoda", ovaj vredni proizvođač