• Zdrava hrana
  • 04.03.2019. 16:00

Mikotoksini - Uzrok bolesti kod ljudi i životinja

Mikotoksini su jedinjenja vrlo različitih hemijskih struktura koja narušavaju čistoću žitarica, ali i drugih namirnica. Ovaj problem posebno je značajan u toplijim krajevima jer viša temperatura i vlažnost pogoduju rastu plesni. Ljudi su najčešće izloženi mikotoksinima putem hrane, ali u nekim slučajevima može doći i do njihovog udisanja ili prolaska kroz kožu.

Foto: Bigstockphoto/simazoran
  • 150
  • 23
  • 0

Mikotoksini (mykes – grč. gljiva, toxikon – grč. otrov) su nusprodukti plesni koji se javljaju na površini biljke. Toksični su ili imaju neke druge negativne biološke efekte po ljude i životinje. 

To su jedinjenja vrlo različitih hemijskih struktura koja narušavaju čistoću žitarica, ali i drugih namirnica. Ovaj problem posebno je značajan u toplijim krajevima jer viša temperatura i vlažnost pogoduju rastu plesni. Ljudi su najčešće izloženi mikotoksinima putem hrane, ali u nekim slučajevima može doći i do njihovog udisanja ili prolaska kroz kožu.

Mikotoksikoze više pogađaju životinje

Oboljenja izazvana mikotoksinima nazivaju se mikotoksikoze. Za neke mikotoksine pretpostavlja se ili je dokazano da imaju kancerogeni efekat na ljude, međutim ova oboljenja nisu uobičajena kod ljudi.

Plesni koje imaju značaj za prehrambenu industriju (zbog potencijalnog javljanja mikotoksina), zaražavaju biljke (najčešće žita) pre i posle žetve, ali i prilikom neodgovarajućeg skladištenja i čuvanja tako da se posledično mogu naći i u hrani za ljude i životinje. 

Najviše pogođene svinje (Foto: Bigstock/venusvi)

Prema rečima Gordane Jovanović, iz PSS Leskovac, u poslednje vreme plesnivost se povremeno javlja u jačem intenzitetu u koševima, sa prosečnim štetama oko 10 %. Veliki gubici nastali su za vreme gajenja američkih sorti u skladištima i prve generacije domaćih hibrida- u polju i skladištima. Indirektni gubici mogu da budu još veći jer se i u slabije zaraženim zrnima formiraju mikotoksini, koji izazivaju oboljenja domaćih životinja tipa mikotoksikoza. 

Plesni vole kukuruz

U našim uslovima najveće štete nastaju od ružičaste i fuzariozne plesnivosti klipa. Osušeni kukuruz koji se čuva u silosima pri neadekvatnom održavaju, takođe je podložan kvarenju, ali se štete često ne uočavaju niti registruju.

Mikotoksini, poput aflatoksina, koje paraziti luče u zrnu kukuruza i  pšenice, izazivaju abnormalne pojave na životinjama. Naročito je to izraženo kod prasadi gde ona odbijaju hranu ili se javljaju zapaljivi procesi na organima (jetri npr.). U slučajevima težeg trovanja, može da dođe do uginuća životinja.
Mikotoksini mogu da se nađu u namirnicama i putem direktne kontaminacije, koja je uzrokovana razvojem plesni na hrani. Kontaminacija takođe može da bude i indirektna, putem upotrebe kontaminiranih sastojaka kod obrade hrane ili preko konzumiranja hrane koja sadrži ostatke mikotoksina.  

Preradom žitarica ne mogu se ukloniti mikotoksini (Foto: Bigstock/ mirovic)

Iako se preradom žitarica u finalne proizvode, plesni mogu ukloniti, većina mikotoksina neće biti promenjena. Mikotoksini su vrlo stabilni. Ne mogu se ukloniti uobičajenim postupcima proizvodnje ili preradom hrane, zbog čega redovno dolazi i do kontaminacije gotovih krmnih smesa. Daljnji postupci skladištenja hrane takođe mogu povoljno delovati na proizvodnju mikotoksina.

Najpoznatija oboljenja

Claviceps purpurea - izazivač bolesti klasa glavnice raži, nalazi se u biljkama domaćina kao što su raž, pšenica, ječam, ovas, tritikale i dr. Karakteristični simptomi glavnice su purpurno crne, izdužene, povijene sklerocije u narodu poznati kao "pseći nokti", koje se razvijaju umesto semena na klasu žitarice. Sklerocije su toksične za čoveka i životinje. Ako se samelju sa žitom hleb koji se pravi od takvog brašna takođe je toksičan

Ergotizam je bolest koja nastaje kod ljudi koji jedu brašno od žita u kome se nalaze sklerocije glavnice. Osim čoveka i goveda mogu oboleti ukoliko se hrane travom obolelom od glavnice. Ergotizam nastaje zbog delovanja alkaloida: ergometrina, ergometrinina, ergotamina i ergotaminina, koji se nalaze u sklerocijama. Ovi alkaloidi našli su primenu u savremenoj medicini gde se koriste za stimulaciju kontrakcije uterusa pri porođaju, ubrzavaju perifernu cirkulaciju, kao i u lečenju migrene. 

Simptomi i kako ih sprečiti 

Simptomi trovanja kod čoveka su povraćanje, povišena temperatura ili osećaj hladnoće, bolovi u mišićima nogu, žutilo lica, pege na šakama i stopalima, drhtavica i usporene mentalne funkcije. 

Ljudi oboleli od ergotizma su histerični ili haluciniraju. Neki imaju grčeve u stomaku dok se kod nekih na usnama javlja gangrena i one otpadaju. Kod trudnih žena dolazi do odbacivanja ploda. 

Kako bi se sprečili štetni uticaji mikotoksina, preventivu treba započeti sprečavanjem rasta plesni na žitaricama u polju, prilikom žetve, tokom skladištenja i prerade hrane. Međutim, najbolji način sprečavanja pojava mikotoksikoza je upotreba kvalitetnih i mikrobiološki i hemijski ispravnih sirovina.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Bolesti žita Mikotoksikoza Aflatoksini skladištenje hrane Uzgoj kukuruza


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi