Nedavni talas inovacija u proizvodima koji oponašaju ukus i strukturu tradicionalnih proizvoda od mesa i mlečnih proizvoda promenio je igru jer pleni pažnju i kod ljudi koji jedu meso.
"Ljudi su jedina živa bića koja još uvek u starosti piju mleko. Naučnici su već odavno dokazali da to ima zdravstvene posledice", sadržaj je lekcije iz jednog nemačkog školskog udžbenika u kojem se navode i moguće negativne posledice konzumiranja mleka kao što je zakiseljavanje organizma, nedostatak kalcijuma, višak estrogena, alergije, akne, neurodermatitis, astma, rak...
"Prema ovom tekstu, mleko je odgovorno za svaku civilizacijsku bolest", ističe autorka članka na portalu Agrarheute kojem su se javili ogorčeni poljoprivrednici videvši knjige iz kojih uče njihova deca.
Autorka poručuje čitaocima, mahom farmerima da razgovaraju sa učiteljima, da im ukažu na netačne podatke u nastavnim materijalima, da čak traže i pisanu potvrdu o tome da se takav sadržaj više neće koristiti. Savetuje im da potraže pomoć udruženja i društvenih mreža, pišu izdavaču i traže ispravke ili se pak jave službama zaduženim za obrazovanje.
Istovremeno, sve više čitamo o rastu tržišta alternativnih mleka i mlečnih proizvoda, koji bi, prema prognozi analitičke kuće "Mordor Intelligence" trebalo da raste za 7,12 odsto u razdoblju od 2016. do 2026. godine.
"Očekuje se da će sve veća zabrinutost Evropljana zbog konzumacije konvencionalne hrane i pića na životinjskoj osnovi te usvajanja veganske ishrane nakon izbijanja Covid-19 zbog sve veće svesti o zdravlju podstaknuti rast proizvodnje hrane i pića na biljnoj osnovi uključujući mlečne alternative", stoji u njihovom izveštaju gde dodaju kako ovakva vrsta proizvoda nije novost na tržištu.
Ali, napominju, nedavni talas inovacija u proizvodima koji oponašaju ukus i strukturu tradicionalnih proizvoda od mesa i mlečnih proizvoda promenio je igru jer pleni pažnju i kod ljudi koji jedu meso.
Osim situacije sa virusom korona, veliki je uticaj i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) koja, kako ističu, takođe savetuje konzumaciju zdravijih prirodnih masti i proteina, poput kokosa i soje. Tu je i sve veća rasprostranjenost intolerancije na laktozu što je takođe podstaklo potražnju za ovakvim proizvodima.
Evropska unija, na neki se način ograđuje od ovakvih trendova. Priprema spisak koji bi proizvođačima prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi zabranio poređenje sa mlečnim proizvodima, a kako bi potrošače zaštitila od zbunjivanja.
Treba napomenuti da već postoji propis kojim su zabranjeni nazivi kao što su "bademovo mleko" ili "sojin jogurt". Dakle, EU ide korak dalje kojim želi da zabrani nazive kao što je "alternativa mlečnim proizvodima" što znači da će potrošač tek detaljnijim pogledom na sastav proizvoda moći da otkrije šta on tačno sadrži. Takođe, bilo bi zabranjeno pakovanje takvih proizvoda u ambalažu koja podseća na onu u koju se pakuju mleko i mlečni proizvodi - kao što je tetrapak, plastične čašice i slično.
U kompanijama kao što su Danone, Nestle i Uniliver koje već duže vreme imaju i asortiman biljnih mleka i drugih proizvoda na biljnoj bazi, smatraju kako nova ograničenja nisu potrebna. U Danone-u čak smatraju kako se radi o diskriminaciji te da će u slučaju zabrane potrošači biti lišeni pravih informacija o proizvodu.
S druge, pak, strane, u Evropskom udruženju mlekara smatraju kako čak i nazivi kao što je "zamena za sir" navode potrošače na pogrešan zaključak i otežava im promišljeni odabir.
"Takozvana 'zamena' nedvosmisleno nije isto što i pravi sir... to je jednostavno drugi proizvod", kategorički ističe njen čelnik, Aleksander Anton u razgovoru za Reuters.
EU proizvodi najviše mleka po stanovniku u grupi 20 najvećih razvijenih i gazdinstava u razvoju G20, ističe Reuters. Dodaju i kako prodaja prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi trenutno doseže tri milijarde evra godišnje, a do 2025. godine trebalo bi prema procenama savetodavne kompanije "ING Research" "poskočiti" na pet milijardi, što bi odgovaralo samo 4,1 odsto prodaje mlečnih proizvoda.
U Srbiji se sve više na rafovima trgovima, u prodavnicama zdrave hrane i pijacama pojavljuje hrana kao što su mleka, sirevi ili kačkavalji biljnog porekla, pa se čak mnogi proizvođači odlučuju na njihovu produkciju. U Srbiji ne postoji izričita zabrana reklamiranja zamena, ali Pravilnik o deklarisanju, označavaju i rekllamiranju hrane propisuje da je praksa poštenog informisanja pružanje informacija o hrani koja je obavlja na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač, a naročito u pogledu:
U slučaju hrane u kojoj je neka komponenta ili sastojak, za koju krajnji potrošač očekuje da se uobičajeno koristi ili da je prirodno prisutna u toj hrani, zamenjena drugom komponentom ili sastojkom, na deklaraciji, pored navođenja u spisku sastojaka, tu komponentu ili sastojak, koja je upotrebljena za delimičnu ili potpunu zamenu treba navesti:
Kako su pre nekoliko godina pisali srpski mediji, kad je i krenula ekspanzija "biljnih zamena" u Srbiji, najpre uvozom iz Bugarske, jeftina receptura ovih proizvoda posebno je uznemirila i ugrozila stočare i mlekare, naročito zbog tendencije opadanja cene mleka.
Tagovi
Autorka