Otpad od hrane koriste za ishranu stoke, a ostatke voća za zavoje

Jedna trećina hrane koja se godišnje proizvodi u svetu za ishranu ljudi, što je oko 1,3 milijarde tona, izgubljena je ili bačena. O ovom se problemu govori sve više, a poslednje vesti dolaze iz stočarske i voćarske proizvodnje.

Svetska mlečna industrija aktivna je u pretvaranju ostataka hrane u stočnu, a novije studije pokazuju da ishrana sa relativno visokim udelom nusproizvoda može održati ili poboljšati performanse preživara, piše DairyGlobal. U jednoj studiji stoji da mlečne krave koje konzumiraju takvu hranu, za razliku od one da žitaricama ili grahoricama, imaju sličan unos suve materije i prinos mleka u poređenju sa kravama koje se hrane uobičajeno. 

Mlečne krave u SAD-u konzumiraju oko 306 miliona kilograma takvih ostataka dnevno koji uključuje pekarski otpad, onaj od konzervisanja kukuruza, ostatke povrća i slično, navode u udruženju "Northwest Dairy Association".

Sličan trend postoji i u Indiji i to zbog visokih cena i ograničenog snabdevanja sirovinama, a u Kanadi postoji program Loop koji povezuje stočare sa trgovinama mešovitom robom kako bi koristili njihove otpatke.

U Evropi ovakav način ishrane nije regulisan zbog čega se Evropsko udruženje mlekara (EDA) nada ažuriranju propisa u vezi sa korišćenjem otpada u hrani za životinje. Direktorka tog udruženja Helen Simonin-Rosenhajmer napominje da su prepreke korišćenju otpadaka za stočnu hranu trenutno velike zbog zabrinutosti za sigurnost životinja. 

Od kore do zavoja

Naučnici sa tehnološkog Univerziteta "Nanyang" (NTU) u Singapuru otišli su korak dalje pa od kore i semenki durijana izrađuju antibakterijske gel zavoje. Seku ga, zatim smrzavaju te ekstrahuju celulozni prah. Njega kasnije mešaju sa glicerolom, a smesa postaje meki hidrogel od kojeg proizvode zavoje, piše reuters.

"U Singapuru godišnje konzumiramo oko 12 miliona durijana od kog jedemo samo 'meso', a ljuska i semenke se bacaju", rekao je profesor Vilijam Čen, direktor programa za nauku i tehnologiju hrane na NTU -u. Međutim, napomenuo je kako se ta tehnologija može koristiti i za druge ostatke poput ljuski soje i žitarica.

Istraživači kažu da je korišćenje otpadnih materijala i kvasca za antimikrobne zavoje isplativije od proizvodnje konvencionalnih, čija antimikrobna svojstva potiču od skupljih metalnih jedinjenja poput jona srebra ili bakra.