Polutvrdi dimljeni sirevi: Šerpa - smederevac kombinacija

Sir i kajmak su tradicionalni proizvodi od mleka, ali su na porodičnom gazdinstvu Tadić iz sela Donja Bukovica kod Valjeva, odlučili i da tržištu ponude polutvrdi dimljeni sir. Kako sa ponosom kaže Katarina Tadić, u pitanju je malo gazdinstvo, sa šest muznih krava, ali su na imanju i ovce, a gaje i kupine.

"Obrađujemo oko četiri hektara, a jedan deo imanja su livade i pašnjaci. Sve što se seje koristi se za ishranu stoke. Imamo šest krava i ovo što obrađujemo, obezbeđuje ishranu za njih i ostale životinje, i to je ono što ograničava broj grla. Planovi postoje da se taj broj poveća u budućnosti, ali videćemo kako će se sve odvijati", kaže Tadićeva.

Više od pet decenija sir na tradicionalan način

Naša sagovornica je po struci saobraćajni inženjer i radi taj posao, ali kako kaže, odrasla je u ovom kraju, voli prirodu i selo.

"Mislim da ne treba da napuštamo sela po Srbiji. Ja sam maksimalno uključena u sve što se dešava na imanju i koliko mogu pomažem roditeljima koji se bave preradom melaka i proizvodnjom mlečnih proizvoda. Inače u našem domaćinstvu se preko 50 godina proizvodi klasičan sir i kajmak. Roditelji su mi bili zaposleni, ali nakon što su propale te firme u kojima su radili, oni su se potpuno okrenuli poljoprivredi. Od tad se trudimo da unapredimo proizvodnju i uvedemo neki novi proizvod."

Period kada je počela pandemija i kada su pijace bile zatvorene doneo je prekretnicu u dotadašnjem radu na imanju Tadića.

"Tada smo se odlučili da počnemo sa proizvodnjom polutvrdog dimljenog sira. U početku smo isprobavali sa raznim začinima i ukusima dok nismo došli do onog idealnog. Jedina mogućnost prodaje bila je putem društvenih mreža. U prva tri meseca od kad je počela korona, nastala je prava ekspanzija prodaje na taj način i najpre smo počeli da dostavljamo sir na području Valjeva", kaže Tadićeva.

Festivali malih proizvođača

Pored prodaje putem online platformi, kada je situacija dozvolila, počeli su da učestvuju na festivalima malih proizvođača.

"Zahvaljujući učešću na tim festivalima malih proizvođača proširili smo se na teritoriju Beograda i sad i tu možemo da ponudimo domaće proizvode. Naš sir mogu probati i posetioci pojedinih restorana po Valjevu. Za sada su roditelji ti koji se pretežno bave proizvodnjom, a brat i ja smo zaduženi za marketing."

Sticaj okolnosti uticao je da Katarina i njen brat budu kreativni i da osmišljavaju i način prodaje, ali i ambalažu i nalepnice za svoje proizvode.

"Trenutno imamo 10 vrsta polutvrdih dimljenih sireva sa različitim ukusima, a krenuli smo od onog osnovnog ukusa, zatim sa tucanom maprikom, peršunom i susamom. Kako je vreme odmicalo, tako smo sve više eksperimentisali sa ukusima i danas imamo i sa orasima, vrganjima, koprivom, origanom, maslinama, čak i sa aronijom."

U planu proširenjbroja grla

Ono što ih ograničava je količina mleka sa kojom raspolažu, jer su za sada ograničeni sa brojem grla.

"U planu nam je da u budućnosti proširimo broj grla kako bi se proširila proizvodnja. Naravno to bi podrazumevalo i da se napravi jedan namenski objekat sa opremom jer sada se sve radi ručno i kako volim da kažem, šerpa - smederevac kombinacija. To daje zaista onaj specifičan ukus, ali za neke veće količine, za veću proizvodnju i samim tim i zaradu od koje bi moglo da se živi, to mora da se podigne na jedan viši nivo", zaključuje Katarina Tadić.

Ono što je poručila svima, a naročito mladima, jeste da ne napuštaju sela. Srbija je zemlje poljoprivrede i treba iskoristiti maksimalno sve ono što nam priroda daje. Treba truda i rada na selu, ali je drugačije kad ste svoj na svome, za razliku od rada u inostranim kompanijama i fabrikama gde se radi za male pare i ništa ne postigne, smatra naša sagovornica.