Posetioci iz Rusije najviše kupuju slatko od bele trešnje i to za poklon!

Od kada je početkom meseca Zakon o porezu na dohodak građana, koji se tiče i onih koji se bave seoskim turizmom sa smeštajnim objektima, stupio na snagu, naišao je na negodovanje, pa čak i na odustajanje onih koji su se do sada bavili etno turizmom.

Međutim, Mirjana Pavlović, koja podno Oplenca u Topoli nudi gostima, ne samo udobnost svog doma već i prave ukuse sela, ne razmišlja o odustajanju bez obzira na državne namete.

"Sad je i država ovaj zakon nametnula da se plaća godišnji porez po krevetu, bez obzira da li ti imaš goste ili ne. Dali su ti šansu da otvoriš nešto i da kreneš i kad si ti u razvoju, oni te sputavaju, a država ti nije dala ni objekat, ni taj krevet, a sad te oporezuje. Ja ne odustajem, jer Rus pravi hotel, meni je Oplenac blizu, gostiju će biti sve više, a Rusi sve više posećuju Topolu," kaže Mirjana. 

Mnogo gostiju iz Rusije počelo da posećuje Topolu

Od kada je Vinarija PIK Oplenac počela sa radom uz novog vlasnika iz Rusije, mnogo gostiju iz ove zemlje počelo je da posećuje Topolu i okolinu prateći puteve vina, ali i srpskih tradicionalnih ukusa. Mirjana se već deset godina bavi proizvodnjom slatke zimnice, pa u njenom podrumu mogu se naći slatka od crne ribizle, drenjine, višnje, šljive, jagode, dunje, džem od kajsije, šljive, pa i likeri i rakije. Međutim, najzanimljiviji proizvod, upravo gostima iz Rusije koji svraćaju na njenu tezgu na Oplencu, jeste slatko od belih trešanja.

"Ja razumem ruski i kroz priču sam došla do zaključka, da naročito za kupce sa severa Rusije, bela trešnja ima naročito značenje, pa kupuju ovde moje slatko kao neki dar i poklon, a ne kao voće od kog će da se najedu. Za njih bela trešnja je nešto što se daje samo najdražim osobama; mlađi kupuju verenicama, stariji suprugama, to se kupuje isključivo onome ko se mnogo voli za poklon. Mi imamo razna pakovanja, ali ona minijaturna oni rado kupuju - što manja, jer za njih imaju veću vrednost“.

Bela trešnja je specifična, pa zahteva i preciznu tehnologiju prerade

Pavlovići imaju 10 stabala bele trešnje i godišnje mogu da proizvedu do 100kg slatkog samo od ovog voća. Određenu količinu skuvaju neposredno po branju, a ostalo odlažu u zamrzivač do iskazivanja potrebe za većom potražnjom i potrošnjom. Bela trešnja je specifična, pa zahteva i preciznu tehnologiju prerade.

"Bela trešnja, kad se očisti mora odmah da se skuva da ne bi pocrnela. Međutim, ono što ne zna svako, jeste da mora da se doda vitamin C da ne pocrni i ostane bela. Šećer mora prvo da se skuva do neke određene gustine, na kilogram šećera ide čaša vode. Onda se dodaje voće, prethodno očišćeno i gde je dodat vitamin C - dok čistiš trešnju, prskaš vitaminom," savetuje naša sagovornica.

Da bi slatko bilo zaista kvalitetno i originalno, može samo ograničena količina da se kuva odjednom.

"Bela trešnja može najviše do tri kilograma u jednu šerpu da se kuva, zato što se za kraće vreme skuva i ne valja da bude natrpano. Za tri kilograma belih trešanja potrebno je isto toliko šećera i tri čaše vode i dve tablete vitamina C, u zavisnosti koja je tableta. U pola kuvanja dodaje se limun, na tu količinu ide dva limuna. Ne postoji tačno vreme kuvanja, već moraš da imaš osećaj kad je gotovo. Kad slatko šapuće, kad izlaze plikove ili balončići, onda je slatko gotovo".

Zadovoljna prodajom - uspeva da ostvari minimalnu platu

Osim na Oplencu, svoje proizvode Mirjana prodaje i na onlajn platformi selo.rs koja okuplja i druge vlasnike seoskih domaćinstava iz okoline, ali i na raznim manifestacijama i sajmovima po Srbiji. Kaže da je prodajom ove godine zadovoljna i da uspeva da ostvari neku minimalnu platu za sebe. Posle masovne seče voćnjaka širom zemlje zbog niskih cena sirovine, pitali smo je da li vidi rešenje u preradi?

"Ne vidim da je jedino rešenje za nisku cenu otkupa sirovog proizvoda - prerada, zato što je opet u pitanju plasman tog prozvoda, jer ja ne mogu sad da preradim dve tone višanja, šta da radim s tim? A ove godine vidim da su više otkupljivali drugu klasu“.