Pretraživanje tekstova
Stupanje na snagu Pravilnika o kvalitetu jaja koji je u februaru ove godine donelo Ministarstvo poljoprivrede kojim se oznake na jajima menjaju i izjednačavaju sa onim u većem delu sveta, pomereno je za pola godine. To znači da se nove oznake neće naći na kutijama 1. jula, kako je planirano, već prvog januara.
Ministarstvo poljoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati pečat.
Novi pravilnik stupio je na snagu, kako prenosi Telegraf, ali je proizvođačima dat rok do 1. jula da se prilagode novim zahtevima. Čini se da im ovaj rok nije bio dovoljno dug, jer je sada pomeren za dodatnih šest meseci, pa je novi rok 1. januar 2020. godine.
Kao što smo pisali ranije novi pravilnik o kvalitetu konzumnih jaja podrazumeva novu klasifikaciju jaja. Ona će biti podeljena u A klasu do 28 dana starosti i obavezno su neoplođena. A klasa se čuva na temperaturi do pet stepeni. Jaja B klase mogu da budu starija od 28 dana i mogu da budu oplođena, ali će ona ići u preradu.
Kada ovaj pravilnik počne da se primenjuje proizvođači će morati da imaju mašine za obeležavanje jaja, ali i posebne prostorije za pakovanje, sortiranje i obeležavanje, koje zadovoljavaju sigurnosne i higijenske mere.
Izvori
Tagovi
Jaja Klasifikacija jaja Pravilnik Klase jaja
Autorka
Više [+]
Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.
Trenutno nema komentara. Budi prvi i komentariši!
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabu... Više [+]
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti
Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabuke, kruške, šljive i drugo sezonsko voće. Plodove uništavaju snažnim čeljustima, ostavljajući ih neupotrebljivim, što voćarima nanosi značajne gubitke.
Osim štete u voćnjaku, stršljenovi su i ozbiljna opasnost za ljude. Njihov ubod može izazvati jaku bol, otok, alergijsku reakciju, a u težim slučajevima čak i životnu ugroženost. Za razliku od pčela, stršljen može ubosti više puta, pa susreti s njima nisu nimalo bezazleni.
Jednostavna zamka od plastične flaše
Srećom, postoji vrlo jednostavan način da se smanji njihov broj u voćnjaku – zamka od obične plastične flaše. Postupak je brz i ne zahtijeva posebne troškove:
Flašu prerežite nešto iznad pola.
Gornji dio okrenite naopako i vratite u donji dio, tako da otvor formira lijevak prema unutra.
Zamku okačite na stablo voćke ili postavite u blizini.
Kao mamac sipajte malo piva ili voćnog soka – najbolje rezultate daje pivo.
Privučeni mirisom, stršljenovi lako ulaze u zamku, ali put nazad ne mogu pronaći. Nakon samo nekoliko sati u njoj se može primijetiti veliki broj uhvaćenih insekata.
Efikasna i sigurna metoda
Ova metoda je jednostavna, jeftina i efikasna, a pri tome ne predstavlja nikakvu opasnost za ljude. Postavljanjem nekoliko ovakvih zamki voćari mogu značajno smanjiti broj stršljenova i sačuvati svoje voće, ali i sigurnost u voćnjaku.