Proizvodi od mesa koji konkurišu poznatom brendu, a vole ih i u inostranstvu?

Čim krene svinjokolj Novica Stojanović iz sela Crveni Grad u trgoviškoj opštini pokreće svoju pušnicu za sušenje mesa i ne gasi je bukvalno sve do proleća. U njoj suši meso od svinja koje uzgoji u oboru, a koje je dobio od svojih krmača prasilja.

Od njih tokom godine dobije po četrdeset prasića. Jedan deo proda kada dostignu težinu od 30 kilograma dok ostatak dobro uhrani kako bi od njihovog mesa mogao da napravi prženicu, kobasice i osuši suvo meso, slaninu, rebra… ekstra kvaliteta.

Jorkšir rasa daje najbolje meso

Ovaj posao počeo je da radi kada je shvatio da mu se to više isplati od prodaje prasića i uhranjenih svinja. Da bi dobio kvalitetnu rasu svoje krmače veštački osemenjava. Otuda sada u svom oboru uzgaja jorkšir rasu svinja koje u proseku dostignu težinu od 150 do 200 kilograma.

Sve tačke spoticanja u sušenju mesa: Vlaga, vazduh, plamen, so

"To je rasa koja daje puno mesa. Izuzetnog je kvaliteta. Ovo pogotovo kada bez aditiva napravim prženicu, kobasice, suvo meso… Meso i kobasice sušim na tradicionalan način koristeći hladan dim i promaju”, kazuje Novica.

Otuda mu je za sušenje mesa potrebno dvadeset, a za kobasice mesec dana. Meso suši u pušnici na visini od oko 2,5 metara. Ispod njega se nalazi limeni pleh koji onemogućava da vatra prilikom loženja ide direktno na njega. U tom procesu meso se oslobađa suvišne masnoće i suši preobrazujući se u stanje kakvom ne može da odoli ni jedan ljubitelj mesa.

Creva "tanja od papirče"

Kobasice pravi od mlevenog mesa koje osim solju začini belim lukom i tucanom paprikom koju pravi od sirove paprike. Ovako pripremljenu masu pakuje u creva od svinje koje sam priprema za ove svrhe.

"Samo sa korišćenem takvih creva može da se dobije savršen ukus kobasica. Od iskusnih ljudi učio sam kako da ih čistim. Vremenom sam usavršio tehniku čišćenja tako da danas za moje kobasice dobijem creva tanja 'od papirče.'"

Sušenje kobasica počinje na hladnom dimu nastalom od bukovine, a potom ih na potkrovlju prepušta promaji gde ih ponekad ostavlja da stoje i više od mesec dana. Na kraju sušenja kobasice redovno proba i kada se u njegovim ustima raširi rapsodija ukusa zna da je proces završen. Taj ukus naprosto obožavaju i njegove mušterije i zbog toga retko kada ih ima na zalihama. Neki kažu da ume bolje da ih napravi i od Zlatiboraca.

"Prilikom jedne posete Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu poneo sam i nešto svojih kobasica da se usput počastim sa prijateljima. Tokom dana neki su ovu namernicu kupovali na sajmu, a kada smo krenuli kući rekli su mi da od moje kobasice nema bolje", hvali se Novica.

Ne menja tehnologiju sušenja

To isto dogodilo se i na jednoj "Slaninijadi" u Kačarevu kada je posetiocima predstavio svoje proizvode. Videći kako su lepo osušeni njegovi proizvodi su nestali sa tezge za tili čas tako da je i sam mogao da razgleda ponudu drugih proizvođača. Primetio je da u ponudi imaju proizvode sirovije od njegove i da na tom osnovu ostvaruju veću zaradu. I pored tog saznanja on nije hteo da menja svoju tehnologiju sušenja jer zna da će u protivnom da izgubi dugogodišnje kupce.

Njegovi proizvodi su veoma traženi i na vašarima koji se održavaju na tromeđi njegove opštine sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, a gde se okupi i po nekoliko hiljada ljudi iz ovih zemalja. Ove vašare on veoma voli jer tada napravi najbolji pazar. Tada se traži i kilogram više njegove prženice koju pravi od čistog mesa uz kuvanje na laganoj vatri koje traje od četiri do pet sati.