Proizvodnja mesa pala zbog pada kupovne moći

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je nedavno da su mesne prerađevine štetne kao cigarete, alkohol i azbest! Sada kada je već naveliko krenulo vreme svinjokolja i kada se polako sprema hrana za zimu, pitamo se kako brojni domaćini i uzgajivači gledaju na ovakve tvrdnje.

Da li je ta tvrdnja Svetske zdravstvene organizacije poljuljala uverenja i navike potrošača u našim krajevima. Odgovore smo potražili među nekoliko proizvođača zlatiborskog kraja. Oni koji smatraju da je u pitanju zavera protivnika mesa i mesnih prerađevina tvrde da su mnogo otrovniji biljni proizvodi, prepuni raznih otrova od štetočina, koji su štetni i za ljude.

Pad kupovne moći zabrinjava proizvođače zlatiborskog kraja

Međutim, u zlatiborsom kraju, koji je poznat po pršutama, slanini i kobasicama nisu preterano zabrinuti stavom Svetske zdravstvene organizacije, kolikom padom kupovne moći konzumenata.

To brine i Branka Petronijevića iz sela Golovo, nedaleko od Čajetine, čije je domaćinstvo jedno od trideset i pet registrovanih za proizvodnju tradicionalnih suvomesnatih proizvoda na Zlatiboru. "Proizvodnja je pala za trideset posto, jer ljudi nemaju novca, smanjene su plate. Kada bi se povećali prihodi, sigurno bi se odrazilo na povećanje proizvodnje. Što se tiče kvaliteta, mi svi u kući jedemo to što prodajemo drugima. Moj deda, pradeda, hranili su se tom slaninom, a živeli su po devedeset pet godina", kategoričan je Branko.

Tradicionalnom ishranom stoke do kvalitetnih proizvoda

Sirovinska osnova koju prerađuje delimično je sa njegove farme, ali po goveda i svinje odlazi i u ostale brdsko planinske krajeve Zapadne Srbije. Stoka se hrani na tradicionalan način, jer oni od kojih nabavlja niti žele, niti imaju mogućnosti da izdvajaju novac za skupe premikse i koncentrate.

Dragiša Pavlović, mladi stočar iz požeškog sela Gorobilje ipak je zabrinut odlukom Svetske zdravstvene organizacije. "Ako su proglasili da ne valja meso, možda im sutra neće valjati ni ostali proizvodi. Od krava na primer, koje nama donose prihod, jer proizvodimo sir i kajmak. Stoku hranimo onim što proizvedemo sami, od trave, sena, kukuruza, silaže. Pravimo i sopstveni koncentrat i time ih prihranjujemo u zimskom periodu, kada nisu na pašnjaku", kaže Pavlović, koji je odlučio da ostane na selu.

Zagađeni vazduh štetniji od crvenog mesa?

Izjednačavanje crvenog i dimljenog mesa po štetnosti sa cigaretama, alkoholom i azbestom pojedini lekari doživljavaju kao neodgovoran stav. "U konzumiranju mesa ne treba preterivati" preporučuje gastroenterohepatolog Dr Gordana Lučić. "Isto koliko se koristi i riba. Da bi se što zdravije hranili, potrebno je da se koristi onih šest stotina grama vlakana u toku dana i obavezno dva litra vode, da se debelo crevo adekvatno prazni", pojasnila je Lučićeva.

Pojedini mikrobiolozi tvrde da je u mnogim urbanim sredinama, posebno industrijskim centrima, zagađen vazduh veći izvor kancera, nego li crveno i dimljeno meso. Zlatiborci kažu da imaju recept dugovečnosti - čist vazduh i domaće proizvode. U porodici Petronijević kažu, niko nije preminuo od kancera, ali su se svi pridržavali pravila da konzumiraju domaća jela u umerenim količinama. Energiju koji su dobili na taj način trošili su u raznim fizičkim aktivnostima, kojih na selu ne manjka.