Punomasno mleko ne treba izbegavati, evo zašto

Već decenijama se smatra da je obrano ili poluobrano mleko zdravije od punomasnog jer sadrži manje masti koje navodno, ako ih ima više, uzrokuju gojenje.

Pod nazivom punomasno smatra se ono koje u svom sastavu sadrži najmanje 3,5 odsto mlečne masti. Delimično obrano sadrži između 1,5 - 2,8, a obrano sadrži najviše 0,5 odsto.

Treba li da biramo obrano u odnosu na punomasno i kolike su nutritivne vrednosti pojedine vrste objasnile su nutricionistkinje.

“Pitanje da li je bolje piti jednu ili drugu vrstu, često izaziva raspravu“, kaže profesorka dr Rajka Božanić sa Prehrambeno - biotehnološkog fakulteta u Zagrebu.

Kako navodi, odgovor zavisi od individualnih prehrambenih potreba, zdravstvenih ciljeva i ličnih izbora.

Kaloričnije, ali hranljivije

Tačno je da je punomasno kaloričnije u odnosu na obrano, ali ono ima i puno prednosti.

Mlečna mast se u mleku nalazi u vidu miliona raspršenih sitnih kuglica tzv. globula i najsvarljivija je mast životinjskog porekla.

“Njena svarljivost iznosi 97 - 99 odsto“, otkriva.

Iako sadrži, dodaje, veliki deo zasićenih masnih kiselina koje se povezuju sa porastom koncentracije holesterola u krvnom serumu, novija istraživanja pokazuju da je zahvaljujući svojoj strukturi izvor biološki aktivnih sastojaka antikancerogenog, hipokolesteremijskog i antimikrobnog delovanja.

Pojašnjava da mlečna mast sadrži i fosfolipide koji se povezuju sa pozitivnim efektima poput razvoja memorije i poboljšanja odgovora organizma na stresne situacije.

Kako saznajemo, probavom masti nastaju slobodne masne kiseline koje pokazuju direktno antimikrobno delovanje (uništavaju ćelije bakterija, virusa i protozoa), a među najvažnije kiseline ubraja se buterna kiselina za koju je dokazano da preventivno deluje protiv nastanka karcinoma debelog creva i upalnih procesa.

Uklanjanjem masti uklanjaju se i pojedini vitamini

Prema njenim rečima, mast u takvom mleku pruža duži osećaj sitosti što pomaže u regulaciji apetita i smanjenju ukupnog unosa hrane tokom dana, a ima i značajan pozitivan uticaj na ukus i teksturu mlečnih proizvoda zbog aromatičnih jedinejna koji su vezani na površinu masne globule.

Punomasno mleko sadrži i vitamine topljive u mastima kao što su A, D, E i K.

“Naglasak treba staviti na vitamin D koji pomaže apsorpciji kalcijuma iz mleka i tako održava normalnu mineralizaciju kostiju“, ističe ova profesorica.

Sa druge strane, vitamini A, D i E imaju jak antioksidativni i antikarcinogeni efekat u našem organizmu.

Uklanjanjem mlečne masti, uz gore navedene benefite, uklanjaju se i neki drugi nutrijenti kao što su navedeni vitamini.

“Sumarno, može se reći da je jedina prednost obranog mleka to što ima značajno manje kalorija u odnosu na punomasno“, zaključuje i dodaje da treba naglasiti da je punomasno kaloričnije, ali da to nisu prazne kalorije jer mlečna mast ima značajan pozitivan uticaj na naše zdravlje.

Odgovor zavisi od toga šta želimo postići

Rukovodilac Službe za ishranu i dijetetiku pri Kliničkom bolničkom centru u Zagrebu, dr  Eva Pavić, kaže da odgovor nije nedvosmislen.

“Zavisi šta želimo da postignemo", naglašava kao i koleginica Božanić komentarišući da to znači ako smo dete i adolescent u rastu i razvoju i nemamo problema sa prekomernom težinom onda bismo trebali da konzumiramo punomasno. Ipak, ako imamo problema sa težinom ili imamo rizik za bolesti srca, povišene masnoće ili šećernu bolest onda bismo ipak trebali birati delomično obrano, ali nikako ne potpuno obrano mleko i mlečne proizvode.

Budući da mast, objašnjava, sadrži više kalorija po porciji od bilo koje druge hranljive materije (ugljeni hidrati i proteini), mleko sa višim procentom masti ima veću kalorijsku vrednost, ali i više zasićenih masnih kiselina.

Ako šolja mleka ima više masti, to je veći sadržaj omega - 3 masnih kiselina, tvrdi nutricionistkinja

Pojašnjava da iako svaka vrsta mleka sadrži sličnu količinu mikronutrijenata, količina vitamina D može se malo razlikovati.

“Međutim, budući da ga većina proizvođača dodaje u ovaj proizvod, svaka vrsta uglavnom sadrži sličnu količinu."

Isto tako, značajna nutritivna razlika između pojedine vrste u odnosu na procenat mlečne masti je i u količini omega - 3 masnih kiselina.

Ako šolja mleka ima više masti, tvrdi, to je veći sadržaj omega-3, ali se ta razlika uglavnom vidi u mleku "hranjeno travom, u ispaši" koje je ionako gotovo uvek ekološko.

Važna je celokupna ishrana

Podseća da su godinama prehrambene smernice upućivale ljude da izbegavaju ono sa puno masti, najviše zbog sadržaja zasićenih masti jer mogu povećati nivo holesterola što je faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

“Poslednjih godina ova je preporuka dovedena u pitanje“, ističe naša sagovornica dodavši da se pojavljuju eksperimentalni podaci koji pokazuju da konzumacija umerenih količina zasićenih masti ne uzrokuje direktno bolest srca i krvnih sudova već je to rezultat više faktora poput ukupne nezdrave ishrane, previše šećera i zaslađenih napitaka.

Takođe, neka istraživanja sugerišu da određena hrana sa visokim procentom zasićenih masti može različito uticati na zdravlje srca, a primer su sir i jogurt koji su zapravo povezani sa nižim rizikom od bolesti srca dok su crveno meso i maslac povezani sa višim rizikom.

Iz tog razloga, ističe, važnije je uzeti u obzir celokupni nutritivni sastav hrane i celokupnog dnevnog obroka, a ne fokusirati se samo na pojedinačne hranljive materije u određenim namirnicama.

Mleko treba da izbegavamo ako imamo manjak gvožđa u krvi?

U poslednje vreme, saznajemo, sve je više studija koje ukazuju na to da konzumacija punomasnih mlečnih proizvoda nije povezana sa gojenjem kod odraslih ili kod djece što sugeriše da punomasno mleko može biti izvrstan dodatak dobro zaokruženoj ishrani bogatoj hranljivim materijama i može vam pomoći u održavanju umerene težine.

“Iako su potrebna dodatna istraživanja neka od njih ukazuju da bi pijenje ovog napitka moglo biti povezano sa poboljšanim reproduktivnim zdravljem i plodnošću žena“, otkriva ona.

Osvrnula se i na činjenicu da bi se pojedinci koji već žive sa visokim holesterolom i bolestima srca trebali pridržavati saveta lekara i ograničiti unos zasićenih masti, ali i da nema razloga da ih ljudi bez takvih stanja ne konzumiraju u umerenim količinama bez uticaja na njihovo celokupno zdravlje.

Kako kaže, važno je još jednom naglasiti da mnogi drugi faktori poput fizičke aktivnosti, svakodnevne ishrane i lične zdravstvene anamneze i poveznih bolesti igraju ulogu u razvoju hroničnih bolesti.

“Zato je pijenje punomasnog mleka jedan mali deo puno veće složenije priče“, poručuje zagrebačka stručnjakinja za ishranu.