Šampinjoni: Zaraditi ili ne zaraditi ništa - linija je vrlo tanka?

Pre nekoliko decenija, mnogi su izvor egzistencije potražili u proizvodnji šampinjona. Ko god je imao podrum ili slobodan prostor koji bi mogao da posluži za tu svrhu uplovio je u novu poslovnu avanturu, ali, nažalost, mnogi od njih su napuštali tu proizvodnju, jer su shvatili da posla ima mnogo, a zarade i ne baš.

"Sada je linija vrlo tanka, između zarade i da se ne zaradi ništa. Mi smo, pre 30 godina, sa 70 džakova napravili centralno grejanje, a sada sa ovim što imamo ne možemo ni da ga održavamo. Ako po džaku ne uberemo četiri do pet kila, džabe smo radili dva meseca", kaže Željko Vasić iz Ugrinovaca koji pored teškog perioda i dalje ostaje jedan od najupornijih uzgajvača šampinjona.

Do tri talasa berbe, ako nema dovoljno u prva dva

Danas je osavremenjena proizvodnja ovih pečuraka, pa tako i Vasić koji je nekada u podrumu uzgajao, sad svoju proizvodnju zasniva u plastenicima.

"Mora prostorija da bude adekvatna, da odlazi ugljen dioksid, da ulazi svež vazduh, a vlaga tačno određena - od 80 do 90 odsto za šampinjone. Ako uberemo prva dva jaka talasa, a stvori se bolest na kompostu, ne beremo treći, već se izbacuje odmah. Ukoliko nema u prva dva, onda sačekamo i treći, da bi se izvukli koliko-toliko."

Vasićeva porodica zarađuje tek 30 odsto od same proizvodnje. Najveću tačku spoticanja predstavlja uvoz pečuraka iz Poljske.

Više o ovome pogledajte u videu: