• Rakija
  • 14.03.2021. 12:00
  • Pčinjski okrug, Donji Vrtogoš, Vranje

Sevasta: Rakija "uzvišenog" imena i kvaliteta

Tržištu sam ponudila rakiju pečenu po tradicionalnoj recepturi. Kvalitetom ćemo osvajati naše potencijalne kupce, kaže Milena Đorđević, iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.

Foto: Gordana Nastić
  • 483
  • 690
  • 0

U destileriji alkoholnih pića Milene Đorđević iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja, ovog pretoplog marta je sve podređeno promociji rakije koju je pod imenom "Sevasta" ponudila probirljivim kupcima na ovdašnjem tržištu. Zbog pandemije virusa korona koristi sve moguće načine da domaćim kupcima ponudi svoju robu u originalnom pakovnju od 0,7, 0,5 i 0,25 litara.

Nešto "uzvišeno"

Nada se da će proizvod koji je tržištu ponudila u budućnosti postati njen brend. To su pogotovo imali na umu svi članovi njene porodice kada su birali naziv za ovaj proizvod. Dugo su radili na tome jer su želeli da izaberu onaj koji će zaintrigirati ljudski um čim se pomene.

"Svi smo u porodici imali po nekoliko predloga. Međutim, kada smo na internetu došli do grčke reči Sevasta, koja u prevodu znači 'uzvišeno', a kojom se u Vizantiji označavala plemićka titula, znali smo da smo došli do konačnog rešenja. Ovaj naziv i te kako pristaje našoj rakiji koju pravimo uglavnom od kruške viljamovke i šljive čačanske rodne koje slove za kraljice među ovim voćem", priča Đorđevićeva.

Milena Đorđević kaže da naziv "Sevasta" po svemu pristaje njihovom rakiji

Ona sa ponosom ističe da je probne količine rakije već isporučila vlasnicima nekoliko ovdašnjih restorana koji su zainteresovani da od nje ubuduće kupuju rakiju za svoje potencijalne goste.

"Veoma su zadovoljni kvalitetom ponuđene rakije i meni je to u ovom trenutku najbitnije jer želim da se isključivo kvalitetom izborim za svoje mesto na tržištu i zato će sva rakija koja bude ispečena u destileriji pre prodaje ići na odležavanje od pet godina. Prohromskih, staklenih i drvenih sudova za ovu namenu ima dovoljno tako da će ovaj proces moći da se obavi bez problema", kaže naša sagovornica i dodaje da smatra da ima odlične šanse da se u budućnosti sa svojim proizvodom probije na tržište jer se u destileriji rakija peče isključivo po tradicionalnoj recepturi i to od voća koje proizvedu u voćnjacima zasađenim na porodičnom imanju.

Zasadili još 600 stabala kruške viljamovke

Đorđevići su tokom proteklih nekoliko godina mnogo uložili u opremanje destilerije. Tokom ove zime stigli su da opreme i prostoriju za odležavanje rakije, a već se pripremaju i za nabavku opreme za pakovanje svojih proizvoda i još jedan novi kazan za pečenje rakije od 500 litara. I ne samo to. Napravili su i plan kako da u destileriji naprave dodatni prostor za fermentaciju voća. Za to je dobrim delom zadužen Milenin suprug koji, kad ima vremena, mnoge poslove u ovom objektu završi sam.

"Ove godine smo stigli čak i da našu plantažu voća proširimo za još 600 kvalitetnih stabala kruške viljamovke. Prilikom sadnje mladih sadnica potrudili smo se da ispoštujemo celokupnu agrotehniku i to sa ciljem da i od ovog voćnjaka u narednom periodu dobijemo plodove vrhunskog kvaliteta od kojih ćemo da pečemo najbolju rakiju."

Samo kvalitetno voće daje kvalitetnu rakiju

Đorđevićima je kvalitet uvek bio iznad kvantiteta i kada su podizali svoje pređašnje zasade voća. U skladu sa tim pažljivo su birali sorte krušaka, jabuka i šljiva koje će zasaditi na svom imanju, a od kojih će dobijati valjane prinose. Sa tim ciljem su i ove godine započeli rezidbu 6.500 stabala voća među kojima dominira kruška viljamovka, šljiva čačanska rodna i čačanska lepotica i jabuka ajdared, a koje izvanredno uspevaju na njihovom imanju.

Đorđevićeva je zadovoljna rezidbom koju su ove godine primenili njeni radnici u voćnjaku i iskreno se nada da će im i vremenske prilike ići na ruku tokom proizvodne godine kako bi ostvarili željene prinose voća koje će pretočiti u visokokvalitetnu rakiju.


Tagovi

Rakija Sevasta Milena Đorđević Brend Kruška viljamovka Šljiva čačanska rodna


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.