Signalizuje li naduvenost ambalaže da je hrana u njoj pokvarena?

Ponekad možemo da vidimo da se plastična folija na pakovanju piletine nadula ili su konzerve sa hranom izbočene.

Šta to znači i smemo li da jedemo hranu u takvom pakovanju, saznao je portal foodfacts.news.

"Takve proizvode ne treba konzumirati", kažu stručnjaci iz Centra za sigurnost hrane u sklopu Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH).

Obratiti pažnju i na senzorska svojstva hrane

Naduvenost, objašnjavaju, najčešće je pokazatelj rasta bakterija koje proizvode gasove unutar pakovanja, a oni, naročito ugljen dioksid, unutar ambalaže, usled povećanja pritiska, dovode do njenog ispupčenja.

"Stoga se potrošačima savetuje da budu veoma pažljivi prilikom kupovine i da osim izgleda ambalaže obrate pažnju i na oštećenja, rok trajanja, boju, miris i teksturu proizvoda", sugerišu dodavši da se uočene nepravilnosti mogu prijaviti sanitarnoj inspekciji.

To se posebno odnosi na konzervisanu hranu gde postoji mogućnost kontaminacije bakterijom Clostridium botulinum, poznate kao uzročnika botulizma, a koja stvara jak neurotoksin i predstavlja rizik za zdravlje potrošača.

Kako navode, iako bi svaka naduvanost mogla ukazivati ​​na prisutnost ove bakterije, rizik je posebno izražen u proizvodima sa niskom pH vrednošću poput ukiseljene zimnice i soseva, koji su sačuvani u ambalaži bez kiseonika, kao što su limenke.

Safe2Eat kampanja

Takođe, spore ove bakterije su termostabilne pa mogu preživeti u hrani koja nije dovoljno termički obrađena odnosno kuvana ili pečena na visokim temperaturama.

U skladu sa navedenim, dodaju, da ju je neophodno kuvati najmanje 20 minuta pre konzerviranja.

Pojašnjavaju da u mnogim zemljama legislativa zahteva ovaj postupak, pa komercijalno konzervisana hrana predstavlja sve manji rizik za izbijanje botulizma u odnosu na onu koja se konzerviše u domaćinstvu.

Sa ciljem zaštite sopstvenog zdravlja, preporuka je da se potrošači neizostavno pridržavaju nekoliko osnovnih pravila postupanja s hranom u svom domaćinstvu, a koja uključuju održavanje čistoće, odvajanje sirove hrane od termički obrađene, potpunu termičku obradu kao i pravilno čuvanje prehrambenih proizvoda.

"Upravo ove teme su u fokusu kampanje koju sprovodimo u saradnji sa Evropskom agencijom za sigurnost hrane (EFSA)", saznajemo iz HAPIH-a koji građane edukuju različitim komunikacionim aktivnostima već četvrtu godinu zaredom.

Više informacija o sigurnom postupanju hranom možete da pronađete na internet stranici kampanje Safe2Eat. 

Osim migracije materije iz životne sredine u hranu, moguća je i obrnuta situacija

Iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje ili preciznije, Službe za zdravstvenu ekologiju kažu da inertni ambalažni materijali koji dolaze u neposredan dodir sa proizvodima ne utiču na njihovu zdravstvenu ispravnost, a inertnost zavisi od čitavog niza činilaca koji deluju na različite načine, zavisno od vrste ambalaže.

Međutim, ponekad može da dođe do hemijskih reakcija između pakovanja, hrane i životne sredine.

Kada govorimo, pojašnjavaju, o uticaju životne sredine na pakovanje onda to obično podrazumeva propusnost. "Ukoliko je ambalaža propusna, materije iz okoline će hemijskim reakcijama migrirati u hranu", tvrde otkrivajući da su to kiseonik, CO₂, vodena para i ostali gasovi koji dovode do zdravstveno neispravnog proizvoda.

Kako navode, u pogledu propusnosti te reakcije su povratnog karaktera, pa je moguća i obrnuta situacija, odnosno migracija materije iz hrane u okolnu sredinu kroz ambalažu.

Prema njihovim rečima, u oba slučaja krajnji rezultat je gubitak hranljivih materija, nepovoljne organoleptičke promene i kvarenje.

Naduvavanje ili bombaža

Mikrobni rast usled loše propusnosti ili oštećenja na ambalaži prouzrokovaće nakupljanje CO₂ unutar zatvorenog pakovanja što dovodi do naduvavanja. "Takva ambalaža nije zdravstveno ispravna, kao ni hrana koja se nalazi unutar nje", poručuju ovi stručnjaci slažući se sa HAPIH-om.

Kako saznajemo, naduvavanje ambalaže je pojava koja se još naziva i bombaža, a česta je i kod limenki. Nastaje zbog nepravilno sprovedenog postupka sterilizacije, nepravilnog rukovanja proizvodom nakon sterilizacije ili usled mehaničkog oštećenja upakovanog materijala.

Kažu da do naduvavanja dolazi usled mikrobnog rasta anaerobne bakterije Clostridium botulinum koja je, slažu se s kolegama iz HAPIH-a, jedan od najtoksičnijih toksina.

S druge strane, ističu, da je ponekad ambalaža "namerno" naduvana zbog tehnološkog postupka obrade u tzv. modifikovanoj atmosferi (MAP), kao što se to na primer radi kod pakovanja grickalica poput čipsa.

Pojašnjavaju da je MAP postupak obrade u kojem se vazduh u samom pakovanju zamenjuje kontinuiranim dovodom drugih gasova poput ugljen dioksida, azota i kiseonika, a čiji je cilj produžetak roka trajanja proizvoda i usporavanje mikrobnog rasta.

"Međutim, ukoliko ambalaža nije naduvena sa namerom od strane proizvođača, takva hrana se smatra zdravstveno neispravnom i štetnom za konzumaciju", zaključuju iz HZJZ-a.