Ljuska "Jajca ispod Kamniških planin" je tri puta čvršća od ljuske običnih jaja, a sama jaja su najmanje dva puta bogatija omega-3 masnim kiselinama od običnih.
Jaja ispod Kamniških planina, ili u originalu, na slovenačkom, "Jajca izpod Kamniških planin", najnoviji je proizvod slovenačke prehrambene industrije, kojem je Evropska komisija dodelila oznaku zaštićeno geografsko poreklo(PGI).
Ova jaja imaju glatku ljusku ravnomerne debljine po celoj površini i privlačan mat izgled, koji daje utisak trajne svežine. Ljuska jajeta je čvrsta. Dokaz tome je da prosečna destruktivna sila potrebna za deformisanje ljuske ovakvog jajeta iznosi najmanje 32 N (njutna). Prema nekim istraživanjima, za razbijanje običnog jajeta je potrebna sila od 10 N.
Ova jaja su postala poznata već krajem 19. veka, kada su brojne seoske žene iz kamničkog kraja tom vrednom namirnicom snabdevale ljubljanske kuhinje i pijacu. Područje Kamničkih planina je već tada zbog kvalitetne vode bilo odličan temelj za proizvodnju konzumnih jaja, jer je uglavnom nenaseljeno i većinom nedirnute prirode, što osigurava vrhunski kvalitet pitke vode.
Na proizvodnju jaja oduvek je povoljno delovao i kamenolom vapnenca u Stahovici nad Kamnikom. Naime, karbonatna stena koju tamo iskopavaju je sedimentna, nastala pre 200 miliona godina i izuzetno hemijski čista, zbog termičke metamorfoze.
Specifična podalpska mikroklima s umerenim temperaturama takođe je u prošlosti uticala na razvoj proizvodnje jaja u ovom geografskom području.
Prosečna destruktivna sila potrebna za deformisanje ljuske ovakvog jajeta iznosi najmanje 32 N.
Ti prirodni resursi pružili su vrhunsku osnovu za razvoj proizvodnje konzumnih jaja na brojnim poljoprivrednim gazdinstvima. Međutim, zahvaljujući razvijenoj proizvodnji lana na geografskom području za potrebe prerade lanenih vlakana u platno, na tom se području razvila industrija predenja u Mengešu. Iako je lan uzgajan radi vlakana, njegovo seme bilo je nusproizvod koji se upotrebljavao za prehranu životinja, prije svega živine.
Dostupna je opsežna literatura o preradi lana na području proizvodnje "jajca izpod Kamniških planin". Ona započinje upisom u katastar feudalnog posednika u Jablju iz 1493. u kojem se lan spominje među obavezama podanika, a završava prikazom razvoja pogona za preradu lanenih vlati Induplati Jarše (1953.).
Budući da laneno seme sadrži oko 40 % masti, od čega polovinu čine omega-3 masne kiseline (alfa-linolenska kiselina), jaja su zbog toga bila vrlo kvalitetna i zdrava.
Tradicija upotrebe lanenog semena u hrani za kokoške nosilice tako se nastavlja sa "jajcima izpod Kamniških planin". Zbog toga se ona razlikuju od proizvoda brojnih drugih proizvođača jaja, koji za obogaćivanje omega-3 masnim kiselinama upotrebljavaju manje tradicionalne sirovine, npr. denaturisano riblje ulje i alge.
U poređenju sa drugim jajima "jajca izpod Kamniških planin" sadrže najmanje dva puta više omega-3 masnih kiselina, a od drugih jaja obogaćenih omega-3 masnim kiselinama razlikuju se po visokom udelu alfa-linolenske kiseline.
Nakon Drugog svetskog rata, bilo je potrebno vreme da se uzgoj kokošaka pod Kamničkim planinama obnovi. Međutim od tada je samo jačao. Ugled "jajca izpod Kamniških planin" dugo se podrazumevao. Tek krajem prošlog veka proizvođači su ih počeli aktivno oglašavati. Dokaze današnjeg ugleda "jajca izpod Kamniških planin" nalazimo u raznim člancima u časopisima, kulinarskim revijama i na internet stranicama, u televizijskim emisijama, trgovačkoj dokumentaciji i različitim lecima.
Seoske žene iz Kamnika i njegova zaleđa uključivale su se kao proizvođačice konzumnih jaja u lanac snabdevanja grada Ljubljane sve do Drugog svetskog rata. Do tada živu trgovinu onemogućila je granica i dvostruki obruč od bodljikave žice, kojim je okupator okružio glavni grad. Narodna pesma "Katarina Barbara", koju je 1895. zapisao slavista i sakupljač narodnih pesama dr Karel Štrekelj, govori o ukradenoj kokoški namenjenoj Ljubljani.
Kalcijum karbonat dobijen iz kamenoloma u Stahovici pokraj Kamnika upotrebljava se kao mineralni dodatak hrani za nosilice. One se smeju napajati samo vodom koja se crpi iz vodonosnika gornjeg toka reka Kamniške Bistrice i Savinje. Na odgovarajući način prerađeno laneno seme izvor je omega-3 masnih kiselina.
Geografsko područje u kojem se uzgajaju kokošike koje daju ovakva jaja prostire se oko Kamniško-Savinjskih Alpa.
Foto: Couleur / Pixabay
Autorka
Iz Sibira u Srbiju: Kako se prave peljmeni koje Aleksičani obožavaju?
Ukrajinska piletina zaražena salmonelom kriva za 300 infekcija - jedna osoba umrla
Kao da jedete svilu - kako se sprema slatko od ljubičica?
Stiže čokolada nove generacije: Manje šećera i masti, a više proteina i vlakana
