Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Štrudla fest
  • 02.09.2021. 14:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bačka Palanka

Štrudla: Dugo se pravi, a brzo se pojede

Štrudla sa makom ili orasima je najčešće pripreman desert vojvođanske kuhinje, na stolu je obavezna za svečare, za nedeljni ručak...

Foto: Rada Milišić
  • 236
  • 66
  • 0

Prave se od kiselog testa sa makom i orasima, višnjama rogačem, lešnicima, kakaom, pekmezom, voćem, slatkim i slanim sirevima. Domaćice je pripremaju vekovima, a prvi sačuvani recept datira iz daleke 1696. godine, napisan je u Beču, i čuva se u Bečkoj državnoj biblioteci. Sudeći po legendi štrudlu su Austrijancima ostavili Turci kada su se povlačili posle poraza, a kako istorijski podaci kažu, u početku je bila na trpezi siromašnih porodica obzirom da se u testo mogla staviti bilo koja namirnica.

Tokom XVIII veka u zemljama srednje Evrope pripremala se kao neodoljivi slatkiš. Za naše poneblje smatra se da je jedan od najpopularnijih recepata onaj sa makom kod nas onaj iz čuvenog "Patinog kuvara" koji je prvi put objavljen 1939. godine.

Recept za testo kao mala porodična tajna

Štrudli u čast već godinama unazad u Bačkoj Palanci Udruženje Nemaca iz ovog mesta organizuje manifestaciju "Štrudla fest", kada centar grada zamirise na ovu poslasticu. Svako ih je po svom receptu zamesio i pripremio, a koliko su neodoljive i omiljene pokazali su brojni posetioci.

Za ovu manifestaciju Drahoslava Čief i Irena Beljička predstavnice Mesnog odbora Matice Slovačke pripremile su ih sa različitim punjenjem, a kako su nam rekle najpopularnija je ona upravo sa punjenjem od maka.

Prave se od kiselog testa najčešća sa makom i orasima

"Pravila sam štrudle po različitim receptima. Ali kako se pokazalo najbolje su one napravljene po merama iz starinskih kuvara", rekla nam je Čief napominjući da su ih naše bake pravile bez greške.

Kaže da je recept za testo mala porodična tajna, a da fil priprema tako što mleveni mak prelije velim mlekom, doda šećer i kašiku dve pekmeza od šljiva i malo vanil šećera. Kada je štrudla pečena premaže je vodom u koju je dodala mleveni šećer.

Nema prečice i ne može da se napravi na brzinu

Irena Beljička kaže da ovaj kolač pravi onako kako je majka naučila, u testo obavezno stavlja nerendanu koricu limuna, pre stavljanja u rernu testo premaže jajetom, a zatim stavlja komadiće maslaca ili margarina i peče ih na 200 stepeni, a kasnije temperaturu smanji da bi testo bilo lepo pečeno.

"Moje štrudle su mirisne, bogato punjene najčešće orasima i lešnikom, meke kao duša", kaže Irena dodajući da nema ništa lepše nego kad kuća zamiriše na ovu poslasticu.

Mirisne i bogate makom i orasima

Kako su nam rekle naše sagovornice, ovaj slatkiš prave sa puno ljubavi, a za ovu pripremu osim dobrog hiljadu puta proverenog recepta presudno je umeće, strpljenje i vreme jer dobra štrudla ne može da se napravi na brzinu, nema prečice. Dugo se sprema, a brzo pojede.

Domaćice uglavnom kažu da se za pripremu koristi belo brašno, kvasac, sećer, neko koristi maslac, margarin, ulje ili domaću mast, mleko i jaja, umese kiselo testo. Testo se mesi rukom ili se koristi stoni mikser sa nastavkom za testo (nekada su bake dugo rukom "tukle" testo kako bi bilo što mekše) i ostave ga da naraste kako bi dobilo na čvrstini i volumenu. Kasnije se razvije oklagijom i stavi punjenje, uvija, stavlja u tepsiju, premaže, a kada je gotova urolana odstoji dok se dobro ne zagreje rerna.  

Rezultat je kolač mekan k'o duša, mirisan i gladak kao pamuk, hrskave korice i bogatog nadeva od maka, oraha, pekmeza, cimeta i grožđica, aromatičnog i ukusnog rogača, lep odmah po vađenju iz rerne, fina i sutradan pod uslovom da ostane neko parče.


Tagovi

Štrudla Kiselo testo Tajni recept Nadev od maka Nadev od oraha Pekmez od šljiva Drahodlava Čief Irena Beljička


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.