Pretraživanje tekstova
Projekat je omogućio da poljoprivrdnici prerade svoje proizvode, udružuju se i zajedno nastupaju na tržištu. Prerađeno voće i povrće u prodaji će se naći u pakovanjima "Za druga" što simbolizuje udruživanje i zadrugarstvo.
Realizacijom projekta "Ruralni razvoj nakon poplava" poljoprivredni proizvođač Neša Ilić iz sela Grušić u okolini Šapca, duplirao je prihod od prodaje voća, najviše zahvaljujući činjenici da je voće počeo da suši.
Direktor direkcije za poljoprivredu grada Šapca Vladimir Špegar objasnio je za Pravdu da je reč o projektu koji je omogućio da poljoprivrdnici prerade svoje proizvode, udružuju se i zajedno nastupaju na tržištu. Prerađeno voće i povrće u prodaji će se naći u pakovanjima "Za druga" što simbolizuje udruživanje i zadrugarstvo. U ovom projektu mogu da učestvuju svi voćari i povrtari.
Prerada podrazumeva sušenje voća. U ove namene koriste se mobilne sušare koje se mogu prebacivati iz mesta u mesto. Projekat "Ruralni razvoj nakon poplava" pokrenuo je grad Šabac s partnerima Inicijative za razvoj i saradnju. Dušan Kostadinović, zamenik gradonačelnika grada Šapca smatra da je projekat primer da se preradom proizvoda može dodano zaraditi na tržištu. U ovom slučaju, sušeno voće i povrće dostiže veću cenu u odnosu na njegov plasman u svežem stanju.
Projekat je namenjen malim i srednjim gazdinstvima koja su besplatno dobila na korišćenje mobilne sušare za preradu sirovih plodova.
Foto: bigstockphoto.com/13-Smile
Tagovi
Projekat Sušeno voće Udruživanje Zadrugarstvo Grad Šabac
Autorka
Više [+]
Diplomirani inženjer poljoprivrede sa višegodišnjim iskustvom u novinarstvu. Zaljubljenik u poljoprivrednu tehniku.
Trenutno nema komentara. Budi prvi i komentariši!
Cene hrane u Srbiji su samo četiri, a prosečna plata čak 68,8 odsto ispod proseka EU, pri čemu se od 2020. mnogo brže približavamo razvijenim zemljama po cenama nego po zaradama. Iako je stalno u fokusu javnosti, to pitanje je za Žaklinu St... Više [+]
Cene hrane u Srbiji su samo četiri, a prosečna plata čak 68,8 odsto ispod proseka EU, pri čemu se od 2020. mnogo brže približavamo razvijenim zemljama po cenama nego po zaradama. Iako je stalno u fokusu javnosti, to pitanje je za Žaklinu Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu, samo jedna, potrošačka strana medalje. I ne bismo, kaže, smeli da zaboravimo da su na drugoj strani proizvođači. ”U manje razvijenim zemljama uglavnom se priča o zaštiti potrošača, pa se kroz agrarnu vodi socijalna politika. I kod nas se o hrani priča kao o socijalnoj kategoriji. Opravdano, jer se kroz cenu hrane meri i kupovna moć. Naše prosečno domaćinstvo skoro polovinu prihoda troši na osnovne životne namirnice. Zato svi toliko i brinu o cenama, iako je proizvodnja mnogo bitnija. Ako se ne pomogne proizvođačima, ponuda će biti sve manja, a pritisci na cene sve veći. Pri tome rast cena hrane ograničava razvoj ekonomije u celini. Sa nižim cenama hrane više dohotka ostajalo bi za druge proizvode i to bi omogućilo brži rast drugih delatnosti“, kaže Stojanović. #proizvodnjahrane