Za uspeh sa suvom šljivom potrebna je dobra matematika, a kako se cena svežeg voća menja svake godine, od presudne važnosti je kalkulacija. Ovu "matematiku" otežava činjenica da morate biti na tržištu u kontinuitetu, kako bi zadržali kupce.
Marko Đurđević iz Gornje Trnave kod Topole završio je medicinsku školu, ali je ostao na porodičnom gazdinstvu i upustio se u proizvodnju suvih šljiva. Naime, na ovom imanju, koje inače svaštari da bi opstalo, Markova uža specijalnost je sušeno voće. Probao je i sa kajsijom i jabukom, ali ipak se najviše isplati suva šljiva.
Iako veoma mlad, iskusno navodi da na selu može da živi jer, kako kaže, ima tu lepe matematike. Samo je potrebno pratiti trendove i uključiti digitron.
"Za kilogram suve šljive potrebno je četiri kilograma sveže. Najbolje se pokazala stenlejka. Kada je u voćki visok procenat šećera i krupnijeg je ploda, dovoljno je i oko 3,5 kilograma. Može da se suši i druga i treća klasa, ali ne sme da bude oštećena. Fleke od grada na voću postaju još veće kada šljivu osušite, tako da te plodove ne treba stavljati u sušaru", kaže Marko.
Marko navodi da je najvažnije ubrati zrele plodove kako bi se maksimalno dobio kvalitet suve šljive. Drugi korak je da se šljiva pravilno osuši.
"Treba je osušiti da ne bude previše živa, jer će biti užegla. Šljive se suše od druge polovine avgusta i u septembru, u tunelnim protočnim sušarama. Suši se od 24 do 28 sati, zavisi da li je šljiva krupnija ili sitnija. Suši se na drva, ali dim ne ulazi u sušaru. Tržište traži šljivu bez dima, jer se smatra se da je tako higijenski ispravnija za konzum. Suši se na 12 odsto vlage, zatim se rehidrira na 30 odsto i tada se vadi koštica. Neki to rade automatskim vadilicima, ali su se pokazale loše, jer dosta zalamaju kosku, tako da se taj posao radi ručno", dodaje Marko.
Ko ima sušaru kapaciteta pet tona za 24 sata od te količine može da dobije od 1.200 do 1.400 kilograma suve šljive. Marko tvrdi da je isplativije prodavati potpuno finalizovanu suvu šljivu, odnosno bez koščice. Ona se, naime, najviše traži na tržištu. Njena cena na evropskom tržištu je od 1,80 do dva evra. Na našem tržištu suva šljiva sa koščicom na veliko je od 150 do 180 dinara po kilogramu i na proizvođaču je da se uklopi u tu cenu.
"Prošle godine cena sveže šljive je bila 40 dinara, što znači da ste ulagali 160 dinara, a suva je na veliko bila od 150 do 180 dinara. U tom slučaju nije bilo nikakve rentabilnosti, jer ovome treba dodati i trošak za energente. U mom slučaju to su bila drva. Optimalna evropska cena suve šljive je od 1,10 evra do 1,20 centi. Da bi se uklopila čitava priča, sveža šljiva ne bi trebalo da bude viša od 25 dinara", kaže Marko.
Njegova prednost su sopstveni zasadi, tako da svake godine može da odvoji deo za sušenje. Prema njegovim saznanjima, suve šljive najviše traži francusko i nemačko tržište. Što se tiče ostalog voća za sušenje, Marko je isprobavao i kajsiju i jabuku, ali je ipak ostao pri šljivama.
"Suva kajsija je jako dobrog ukusa, ali je tehnologija zahtevnija. Mora odmah da se sumporiše, kako bi mogla da se sačuva. A jabuka je skupa za sušenje. Potrebno je od 10 do 12 kilograma sveže za kilogram sušene. Skupo je, jer se u našim uslovima ručno seku na kriške i vadi se deo sa koščicama i u zaštićenoj atmosferi mora odmah da se pakuje, da bi mogla da sačuva, dodaje Marko.
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
Najveći svetski proizvođač šećera zatvara veliki pogon zbog smanjenja duga
Sok od narandže pomaže u kontroli težine i sprečava kamen u bubregu?
Da li su biljni napici zdravija opcija od kravljeg mleka?
FAO: Cene maslaca, mesa i biljnih ulja najviše porasle u junu
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
