• Mleko

Svetski dan mleka: 150 miliona domaćinstava širom sveta uključeno u proizvodnju

Ovogodišnja tema Svetskog dana mleka je održivost u mlečnom sektoru sa porukama o očuvanju životne sredine, prehrane i socio-ekonomije.

Foto: Depositphotos/StockSeller
  • 91
  • 5
  • 0

Uz hleb, mleko najčešće doživljavamo kao najvažniju namirnicu u svakodnevnoj ishrani. Ali, mlekarski sektor sve se više susreće sa velikim izazovima i pritiscima sa mnogih strana. Stočarska, a onda i mlekarska industrija, prva je na udaru kada se govori o negativnom uticaju na životnu sredinu. Uzgoj muznih krava u industrijskoj proizvodnji smatra se neprikladnim te se učestalo proziva zbog kršenja pravila o dobrobiti životinja. Samo mleko i mlečni proizvodi često su na tapeti zagovornika zdrave ishrane koji ga izbacuju sa te liste. Novi trendovi u ishrani promovišu njegove alternative, odnosno biljne napitke.  

Stoga je Svetski dan mleka, koji je uspostavila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih naroda, a obeležava se 1. juna već 21 godinu, vrlo važan kako bi se prepoznala važnost ove namirnice kao globalne hrane. 

Ovogodišnja je tema održivost u mlečnom sektoru sa porukama o očuvanju životne sredine, ishrane i socio-ekonomije. Tim povodom širom sveta održavaju se razne kampanje - na farmama, školama, sportskim klubovima, tako i na društvenim mrežama. Prošle je godine održano preko 417 kampanja u 68 zemalja. 

Kako piše FAO, oko 150 miliona domaćinstava širom sveta bavi se proizvodnjom mleka. U većini zemalja u razvoju nose je mali farmeri što doprinosi njihovoj egzistenciji, sigurnosti hrane i ishrani. Ono im pruža relativno brz povraćaj i važan je izvor novčanog prihoda.

Poslednjih decenija zemlje u razvoju povećale su svoj udeo u svetskoj proizvodnji te namirnice. Ali, ovaj je rast, kako ističu u FAO, uglavnom rezultat povećanja broja muznih krava, a ne povećanja produktivnosti po grlu.

EU najveći na prvom mestu

Prema portalu Statista, u 2020. je vodeći svetski proizvođač kravljeg mleka bila Evropska unija čije su države članice proizvele oko 157,5 miliona tona. Sjedinjene Države su na drugom mestu sa količinom od oko 101 milion tona.

Vrednost izvoza mlečnih proizvoda širom sveta dosegla je 54 milijarde dolara u 2019., što je povećanje u odnosu na 52 milijardi dolara u 2018., u čemu opet prednjači EU. Vodeći prerađivači su Američki mlekari (The Dairy Farmers of America) sa sedištem u SAD-a, a na Novom Zelandu druga je najveća takva kompanija, Fonterra. 

U poslednje tri decenije svetska proizvodnja ove sirovine povećala se za više od 59 odsto, sa 530 miliona tona 1988. na 843 miliona tona 2018. godine, navodi FAO.

Od 1970-ih, većina širenja proizvodnje bila je u Južnoj Aziji, koja je glavni pokretač rasta u svetu u razvoju. U Africi ona raste sporije nego u drugim regijama zbog siromaštva i nepovoljnih klimatskih uslova u nekim zemljama.

Zemlje sa najvećim viškom mleka su Novi Zeland, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska, Australija i Irska, a sa deficitom Kina, Italija, Ruska Federacija, Meksiko, Alžir i Indonezija.


Tagovi

Svetski dan mleka EU Proizvodnja Održivost Mleko Mlekarska industrija


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.