Trihinela u regionu: Vreme je svinjokolja, veterinari pozivaju na oprez

Tradicionalno, novembar je mesec koji je rezervisan za svinjokolj pa stručnjaci preporučuju oprez, prilikom klanja i obrade, kao finalne faze u proizvodnji svinjskog mesa i mesnih prerađevina.

Osim zbog straha od trihinele, dodatnu zabrinutost i poziv za oprez stvara i pojava afričke svinjske kuge koja se iz Azije proširila u Evropu.

Afričke svinjske kuge za sada nema u BiH

Sredinom godine afrička svinjska kuga registrovana je i u Srbiji što je izazvalo strah da bi se bolest mogla proširiti i u Bosnu i Hercegovinu.

Stručnjaci podsećaju da je reč o bolesti koja se prenosi virusom i izaziva visoku temperaturu i unutrašnje krvarenje. Više od 90 odsto obolelih svinja ugine u roku od sedam dana, ali za sada nema opasnosti da bi moglo doći i do zaraze ljudi.

Virus se, tvrde stručnjaci, prenosi kontaktom sa zaraženom krvlju ili delovima tela. Zaraza se uglavnom širi uvozom zaraženih životinja, zaraženim mesnim prerađevinama ili zbog loše higijene. S obzirom na to da vakcine za ovu bolest za sada nema, teško joj je stati u kraj.

Direktor Veterinarske stanice Banjaluka, Ratko Mijatović, kaže u razgovoru za Agroklub da afrička svinjska kuga za sada nije registrovana u BiH, ali da svejedno građani trebaju da budu oprezni. "Zvanično je nema u BiH, ali to ne znači da je možda nema u populaciji divljih svinja ili na nekom drugom mestu. To što zvanično nije registrovano ne znači da trebamo biti opušteni i neodgovorni", upozorava Mijatović.

Opasnost od trihinele

Afričke svinjske kuge zvanično nema ali zato, kako ističe on, ima trihinele koja je prošli mesec otkrivena i u Banjaluci prilikom pregleda mesa jedne domaće svinje. Reč je o svinji od oko 100 kilograma, koju je za sopstvene potrebe uzgajalo jedno domaćinstvo iz Majdana kod Banjaluke.

Nakon što je utvrđeno da je svinja zaražena, meso je spaljeno i obavljena dezinfekcija da ne bi došlo do širenja bolesti. Na svu sreću niko od članova porodice nije konzumirao zaraženo meso, što je samo dokaz da građani ne smeju da rizikuju već da meso obavezno nose na analizu.

"S obzirom na to da počinje sezona tradicionalnog svinjokolja, ovo je prilika da pozovem građane da pre konzumacije meso obavezno donesu na analizu. Poslednji slučaj iz Majdana dokaz je da svake godine postoji rizik od ove parazitoze jer se bolest javlja u kontinuitetu. Svake godine imamo slučajeve trihineloze i zbog toga je važno da meso nakon klanja svinja bude odneseno na pregled", poručuje Mijatović.

Koje delove svinje nositi na analizu?

On ističe da se glodari, odnosno miševi i pacovi sigurno nalaze u blizini svinja na svakom domaćinstvu i da jedu njihovu hranu, što je jedna od mogućnosti prenosa trihinele.

Veterinar preporučuje da je najbolje da građani na analizu donesu uzorke dijafragme, jezika ili međurebarnih mišića zaklane svinje.

"To je postupak kada je reč o analizi na trihinelu koja je parazitska bolest. Međutim, za afričku kugu koja je virusna bolest, ne radi se analiza mesa već ide analiza krvi. U susednoj Hrvatskoj organizovani su na državnom nivou kada je reč o merama predostrožnosti po pitanju afričke svinjske kuge dok kod nas na žalost još nije takav slučaj",  navodi Mijatović.

On je pozvao građane da ništa ne rade na svoju ruku već ako primete bilo kakve promene na svojim svinjama odmah pozovu veterinare.

Za svaku promenu kontaktirajte veterinara

Veterinari upozoravaju da ne postoji način da se pretpostavi da li je neka životinja zaražena već je metod veštačke digestije jedini kojim se to sigurno može utvrditi.

Procedura od primanja i obrade uzorka do dijagnostike traje oko dva sata, što znači da građani veoma brzo mogu saznati da li je meso njihovih svinja ispravno ili ne. Cena te usluge kreće oko 500 dinara po svinji.

U veterinarskim stanicama naglašavaju da svaka promena na unutrašnjim organima zaklanih životinja i limfnim čvorovima, kao i bilo kakva sumnja u ispravnost mesa treba da se razmotri od strane veterinara, kako bi se procenila ispravnost mesa i njegova upotrebljivost, čime se mogućnost širenja zaraznih i parazitskih bolesti svodi na minimum.

Isto tako, ne preporučuje se da se promenjeni organi (npr. pluća i jetre sa mehurovima i sličnim promenama), kao i druga nejestiva tkiva bacaju psima ili nekontrolisano bacaju u potoke ili na deponije jer se tako omogućava dalje širenje zaraznih i parazitskih bolesti.

Prilikom vađenja unutrašnjih organa uzima se uzorak dijafragme za pregled na trihinelozu. Preporuka je da to budu koreni dijafragme, koji se nalaze u blizini kičmenog stuba jer je u njima mogućnost nalaza eventualno prisutnih larvi trihinele najveća, a time i pouzdanost pregleda.

Ukoliko se trihinelom zarazi čovek, bolest je neizlečiva i može da ostavi trajne posledice. Rizik od obolevanja kod ljudi je veoma izražen, pogotovo kada se za pripremu kobasica bez termičke obrade u mesne smese dodaje meso koje nije pregledano.