U origanu listovi masline - na kojim se začinima najviše vara?

Evropska komisija objavila je rezultate prvog koordinisanog plana kontrole autentičnosti bilja i začina koji je pokrenula Opšta uprava za zdravlje i sigurnost hrane. 

Sprovela ga je 21 država članica Evropske unije kao i Švajcarska i Norveška, uz tehničku podršku Zajedničkog istraživačkog centra, koji je izvršio gotovo 10 hiljada analiza, a reč je o do sada najvećem takvom istraživanju. 

EU proizvodi oko 100 hiljadu tona začinskog bilja godišnje, a uvozi tri puta više, uglavnom iz Azije, Afrike, Latinske Amerike i sa Kariba. Godine 2019. države članice uvezle su 379 hiljada tona začina iz trećih zemalja. 

Čak je 61 odsto Evropljana na istraživanju javnog mišljenja Eurobarometar 2020. iskazalo zabrinutost zbog obmana u pogledu ispravnosti navoda o kvalitetu hrane, dok je njih 55 odsto bilo zabrinuto zbog rizika koje bi ona mogla da predstavlja za njihovo zdravlje. Četvoro od deset navelo je da žele da budu jednako sigurni u hranu koja se uvozi kao i onu koja je proizvedena u EU.

U nastojanju da se uhvati u koštac sa eventualnim malverzacijama, Evropska komisija uspostavila je koordinisanu kontrolu sa ciljem popisa opsega i veličine neusklađenih i nezakonitih praksi u marketingu u vezi sa biljem i začinima na evropskom tržištu.

Na čemu se najviše vara?

Studija je pokazala da za 17 odsto analiziranog bilja i začina postoji sumnja na krivotvorenje, a najranjiviji je lanac snabdevanja origanom. Polovina uzoraka bila je sumnjiva na krivotvorenje. Veruje se da je reč o mešavini sa listovima masline. Sledi 17 odsto uzoraka za papar, 14 odsto za kim, 11 odsto za kurkumu, isto toliko za šafran i šest odsto za papriku i čili.

Kako stoji u objavi EK, manipulacije su moguće u svakoj fazi procesa, od proizvodnje, otpreme, obrade pa sve dok proizvod ne stigne na tržište.

Među najčešćim manipulacijama su:

• sastojci, aditivi, boje ili bilo koji drugi sastojak koji nije odobren za upotrebu u hrani i/ili začinskom bilju;
• sastojci, aditivi, boje ili bilo koji drugi sastojak odobren za upotrebu u hrani, ali nezakonito deklarisani ili naznačeni u obliku koji bi kupca mogao dovesti u zabludu; 
• začini ili začinsko bilje u kojima je izostavljen ili uklonjen bilo koji vredan sastojak koji kupca dovodi u zabludu;
• deo iste botaničke biljke koji je dodat, ali ne u meri koja je deklarisana što dovodi kupca u zabludu.

Većina sumnjivih uzoraka identifikovanih istraživanjem sadržavala je nedeklarisani biljni materijal. U svega dva odsto analiziranih uzoraka začina otkrivene su neovlašćene boje. Jedan je sadržavao visok nivo olovnog hromata.

Inspekcijska tela za hranu mogu da imaju koristi od rezultata ove studije jer im omogućuje bolje usmeravanje kontrolnih aktivnosti na borbu protiv prevara u vezi sa hranom, zaključeno je u objavi Komisije.