Upoznajte "alhemičarku" koja hmelj, ječam, slad i vodu pretvara u pivo

Na reč pivo, većini ljudi na pameti su muškarci, jer kod nas vlada mišljenje da ih "jača" polovina pravi i konzumira.
Doduše, nije poznato ko je tačno izmislio pivo, mada istorijski podaci ukazuju na to da su pre nekoliko hiljada godina žene bile te koje su pravile pivo.

Pre blizu 7.000 godina u Mesopotamiji, sposobnost žene bila je toliko cenjena, da je samo njima bilo dozvoljeno da prave pivo. Sem, što su ga kuvale i njima je bilo dozvoljeno da rade na mestima gde se ono toči, što se smatralo darom boginja.

Kako napraviti pivo u kućnoj radinosti?

Mikro pivara koju vode dve porodice 

U Novom Sadu ova tradicija se nastavila, jer je jedna od vodećih dama proizvodnje kraft piva upravo žena, njeno ime je Vanja Barišić Joković i suvlasnica je i suosnivač kraft pivare "Carstvo piva".

Doduše, Vanja ima ortaka Aleksandra Đerića koji je već godinama "homebrewer." Nihova mikro pivara karakteristična je po tome što je vode dve porodice. Sve je počelo sasvim slučajno, kada su eksperimentisali i jednom prilikom, za proslavu doktorata, njen ortak je napravio posebno pivo koje su nazvali "dr Đerino" i "dr Vanjino" pivo. Sada imaju nekoliko vrsta piva koja nose imena vladarskih titula iz celog sveta.

"Mala smo kraft pivara iz Novog Sada i skromnih smo ambicija, a to je da pokorimo ceo svet svojim jedinstvenim pivima. Nastali smo u januaru 2017. godine i to iz čiste dosade i kao prilično zakasneli akt osvete za nestanak najvećih hmeljarnika na svetu koji su se nalazili baš u Vojvodini," priča kroz šalu za Agroklub Vanja Barišić Joković i dodaje da se zapravo tada i rodila ideja da izađu na tržište.

Danas imaju četiri vrste kraft piva: "Car", "Mandarin", "Despot"i "Harambaša" (pale ale, red ale, stout i IPA), a plan im je da do kraja godine ožene "Cara". Kako saznajemo trenutno se radi na petom pivu koje će biti lagani "pilsner" i zvaće se "Carica".

U srednjoročnom periodu planiraju otvaranje sopstvenog pogona kapaciteta 1.000 litara i osnivanje udruženja koje će se boriti protiv monopola velikih pivara i stvaranju boljih uslova na tržištu i olakšica koje postoje i u EU i regionu.

Najveći rashodi - uvoz: visokokvalitetnog slada, kvasca, hmelja, ali i pivarske opreme

San im je da od našeg domaćeg hmelja i slada naprave vrhunsko pivo. Jedna od ideja je i da eksperimentalno podignu mali hmeljarnik.

Prema njenim rečima, na izradi biznis plana, brendiranju, ali i u istraživanju tržišta, radili su šest meseci, da bi se prve dve etikete pojavile u februaru 2017. godine.

Njihov osnivački ulog bio je 200.000 dinara, a kako Vanja naglašava za početak je bilo potrebno oko milion dinara. "Najveće rashode smo imali oko uvoza visokokvalitetnog slada, kvasca i hmelja, ali i pivarske opreme. Cela priča je zamišljena tako da naša piva dobiju imena po vladarskim titulama, što naravno zavisi od vrste hmelja, stilova i ukusa pića bogova. Svako naše pivo, ali i svaka etiketa na njemu ima malu šaljivu priču", objašnjava sagovornica.

Njihova taktika je da brojna vojska napadne pivopije sa svih strana, jer rešili su da ih osvoje neodoljivim ukusima različitim sastojcima i mirisnim hmeljom. "U skladu sa biznis planom orijentisali su se na proizvodnju piva vrhunskog kvaliteta, a pored toga spremni su i da edukuju potrošače kako bi im podigli svest o plemenitosti ovog pića," kaže Vanja.

Pivo s proslave doktorata našlo put do potrošača 

Njihova staza već je bila popločana, jer od kada su na proslavi doktorata iz čiste dosadne napravili pivo, ono je našlo put do srca velikog broja potrošača. "Za tu našu proslavu etikete za pivo smo pravili na štampaču. Na samoj proslavi pivo je zasenilo sva ostala pića, te se promocija doktorata pretvorila u promociju piva. Naši gosti bili su oduševljeni izumom. Imali smo i veliku pomoć prijatelja i rodbine iz raznih branši koji su nam davali iskrene savete, ali puno su nam pomogli i iskusniji pivari," priseća se Vanja.

Nakon ovog uspeha rešili su i dalje da osvajaju pivopije i to jedinstvenim ukusima piva, a samo dve godine kasnije imaju sve više i više fanova koji konzumiraju pivo iz njihove proizvodnje.

To ne treba da čudi, jer kako saznajemo pri proizvodnji primenjuju isključivo nemački zakon koji se zasniva na čistoći piva.

"To konkretno znači da pri kuvanju koristimo jedino slad, hmelj, vodu i kvasac, bez ikakvih dodataka, pojačivača ukusa i aditiva. Hmelj nabavljamo iz celog sveta, a najčešće iz Australije, Nemačke i Amerike," ističe sagovornica.

Inače, kako Vanja navodi, proizvodnja kraft piva je vrlo zahtevna i na početku su morali da savladaju ogromne prepreke. Piva se proizvode bez aditiva i pasterizacije i neophodni su vrlo kompleksni uslovi od kuvanja do krajnjeg potrošača.

Neophodna je i vrhunska higijena pri kuvanju i flaširanju, a potom i u ugostiteljskim objektima. Ukoliko se pivo ne drži na određenoj temperaturi ili se točilice ne održavaju kako treba, pivo brzo gubi svoja svojstva. Upravo zbog toga mnogo su radili na edukaciji ugostitelja i pre ulaska u neki objekat obučavaju zaposlene o čuvanju, serviranju, svojstvima i slaganju s hranom i redovno ih obilaze.

U Vojvodini je 1921. godine 20.000ha bilo pod hmeljom

Po rečima Vanje problemi malih pivara su ogromni. Male pivare plaćaju akcizu kao i velike industrijske pivare, dok kako kaže vinari uopšte ne plaćaju akcizu iako je procenat alkohola u vinu znatno veći. Hmeljarstvo je potpuno po njenim rečima uništeno u Srbiji, a nekada je Vojvodina bila svetska sila u hmeljarstvu. Malo je poznato da je 1921. godine u Vojvodini bilo 20.000ha pod hmeljom, a te iste godine je održan kongres hmeljara i određivana svetska cena i proizvodnja za narednu godinu.

"Ništa bolje stanje nije sa pivskim ječmom. Država tek počinje sa subvencijama za hmeljarstvo, a zanatsko pivo je još na marginama. Možda je najveći problem plasman. Velike pivare sa ugostiteljima sklapaju ugovore po kojima se ugostitelji vezuju za jednu pivaru. To nama, malim pivarima, u potpunosti zatvara vrata ogromnog dela tržišta. Kraft piva se uglavnom plasiraju u kraftšopovima i pabovima kojih je sve više, posebno u velikim gradovima," naglašava Vanja Barišić Joković.

Za male pivare su zato veoma važni festivali zanatskog piva, kao što je festival u Novom Sadu ili Dani Vajferta u Pančevu. To je prilika da se umreže sa ostalim proizvođačima ali i izađu sa proizvodima pred prave poznavaoce zanatskog piva,a takvih je sve više.

"Desilo nam se u Novom Sadu da je jedna devojka odmah pogodila tri od četiri vrste hmelja u jednom pivu. Naši ljudi su izuzetno vredni i snalažljivi, mislim da samo nedostaje malo podsticaja države i hrabrosti, koju smo svi u kriznim vremenima izgubili, da se ljudi okrenu privatnom biznisu.Zadovoljstvo je kada proizvedete nešto sami i za to dobijete pohvale i verne kupce je neopisivo. Savetujemo svima da pokrenu svoj biznis ali i da rizike drže pod kontrolom. Pre pokretanja biznisa vrlo je važno oslušnuti tržište i pronaći nišu gde se može plasirati neki proizvod ili usluga," naglašava Vanja.

Iako sve rade sami i ulažu mnogo vremena i novca, sami rade distribuciju, hosting na festivalima, do sada nisu zažalili što su pokrenuli ovaj posao.