Uređivanje genoma nije isto što i GMO: Uskoro ćemo jesti trešnje bez koštice, ukusniji spanać?

Nove tehnologije su odavno zavladale biljnom proizvodnjom i stvaranjem sorti sa poboljšanim karakteristikama. Uređivanje genoma biljaka je interesantno jer nema prenosa gena između različitih vrsta, kao što je to slučaj kod klasične GMO tehnike. Dakle, nastaje mutacija koja možda neće imati uticaja na biljku, može je poboljšati ili ugroziti njen opstanak. To je proces koji se dešava i u prirodi.

Dakle, prikupljaju se različite tehnike genetske manipulacije, kao što je Crispr-Cas9, koje omogućavaju istraživačima da modifikuju genom živog bića na ciljani način. To se radi uključivanjem ili isključivanjem pojedinačnih gena u okviru jednog živog organizma. Indukovanim mutacijama slede se promene koje mogu spontano nastati u prirodi, piše Agronotizie.

Nova salata stiže u supermarkete

Primenom ove tehnike moguće je uzeti biljku, poput vinove loze, i isključiti ili smanjiti delovanje gena koji je odgovoran za stvaranje proteina neophodnog za širenje gljivica, poput plamenjače, u biljci. Tako nastaje otporna sorta ili ona koja je tolerantna na patogene.

"Prva sorta koju ćemo lansirati biće salata koja će imati poboljšani nutritivni sastav i biće ukusnija", kaže Tom Adams, izvršni direktor i suosnivač Pairwise-a, pionirskog startupa na polju uređenja genoma koji je nastao pre četiri godine u Severnoj Karolini (SAD).

Ona će se ove godine konzumirati na nekim događajima, a biće dostupna u supermarketima širom zemlje već 2023. Ovo je omogućilo zakonodavstvo SAD koje je izuzetno otvoreno za uređivanje genoma. Zahvaljujući tome što se uređeni proizvod može dobiti tradicionalnim ukrštanjem, mogu se plasirati na tržište bez ikakve vrste predautorizacije ili ograničenja.

Adams je dodao i da rade na kupini bez semena, s boljom aromom, bržim i sezonski prilagođenim ulaskom u proizvodnju. To će omogućiti da se ovo voće uzgaja na mnogo većim površinama i na duži period, izbegavajući dugo transportovanje plodova.

"Pomislite, na primer, na novu sortu spanaća ukusnog deci. Ili trešnju bez koštice. Ili borovnice i kupine koje se u Evropi mogu uzgajati tokom cele godine i ne moraju da lete hiljadama kilometara. Verujem da su to važne vrednosti za potrošača", nabraja ovaj naučnik. 

Poboljšanje produktivnosti i održivosti

Kaže kako uređenje genoma ima potencijal da poboljša produktivnost i održivost poljoprivrede, smanji potrebu za primenom zaštitnih sredstava, plodovi imaju dužu trajnost posle berbe, poboljšava se nutritivna vrednost i ukus, veći je prinos.

Mutacije koje doprinose poboljšanju idu u dalja ispitivanja i proizvodnja, a one koje rezultiraju lošijim osobinama se odbacuju. Tvrdi se da na istom principu radi i priroda samo je taj proces sporiji.

Ovom tehnikom je moguće novu sortu dobiti za tri godine. U laboratorijama Pairwise-a traje i kraće, skoro godinu dana. Posle toga slede ispitivanja u stakleniku i na terenu kako bi se videlo ponašanje biljke u realnim uslovima. Na kraju se biljni materijal umnožava.

Klasični GMO usevi su bili skupi, zahtevali su velika ulaganja i vreme. Zbog toga su samo neke kulture, poput kukuruza i soje, bile predmet interesovanja i rada. Uglavnom se radilo o otpornosti na bolesti, štetočine i herbicide. U slučaju uređenja genoma može se delovati na celokupne karakteristike biljke, a potrebno je manje vremena i ulaganja. 

Zakonska regulativa

Uređivanje genoma u SAD je prihvaćeno, dok druge zemlje razmatraju ovu tehnologiju sa zanimanjem. Ujedinjeno Kraljevstvo je objavilo zakone u skladu sa zakonima SAD. Japan je krajem 2021. odobrio prodaju nekih sorti paradajza dobijenih genetskim uređivanjem. Kina je izradila nacrt zakonodavnog predloga za ubrzanje procesa odobravanja sorti dobijenih uređivanjem genoma.

Frans Timermans podržava novu genomsku tehniku?

U Evropskoj uniji je situacija drugačija. Presudom Suda pravde EU ponovljeno je da se sorte dobijene uređivanjem genoma moraju smatrati GMO i stoga potpadaju pod nadležno zakonodavstvo. Celi slučaj je prešao na Evropsku komisiju koja je istakla kako su potpomognute tehnologije evolucije jedan od alata potrebnih da se poljoprivreda učini produktivnijom i održivijom, što zahteva Zeleni dogovor.