Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

Iako nema dozvole za komercijalnu prodaju insekata na našim prostorima, bilo za ishranu ljudi ili domaćih životinja, njihova proizvodnja zahteva manje vode, prostora i energije u odnosu na komercijalnu poljoprivredu pa polako, ali sigurno, prva domaća farma insekata - Cricky.eu već je tu. 

Stručnjaci kažu da ishrana insektima može doprineti održivoj poljoprivredi. Insekti se hrane biljkama koje uzgajamo, ali i prenose bolesti na tim biljkama pa agronomi sa njima 'imaju problema' koje obično rešavaju zaštitnim prskanjem. Međutim, insekti imaju vrlo važnu ulogu u prirodi jer neki od njih razgrađuju mrtvu organsku materiju dok insekti oprašivači, sad kad je, nažalost, prisutran pomor pčela, sve su važniji.  

Od problema agronoma do FAO studije

Entomofagija je nauka koja se bavi insektima kao hranom, bilo ljudi bilo domaćih životinja jer su na tom polju zamenili riblje brašno u ishrani domaćih životinja. Ishrana insektima u Evropi bila je zapostavljena, ali se 'pomalo vraća'. Na primer, u Kinšasi, koja ima osam miliona stanovnika, 300 grama gusenica konzumira nedeljno jedno domaćinstvo, a 150 do 200 jestivih vrsta insekata zamena je za pirinač u Jugoistočnoj Aziji dok je u Latinskoj Americi to 'sezonski posao'.

Naučnici ističu da se 2.111 insekata koristi u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu. To su 31 odsto kornjaši, 18 odsto leptiri, 14 odsto cvrčci, 13 odsto skakavci, 10 odsto termiti i dr.

Sa druge strane, u svetu je 2011. godine proizvedeno 870 miliona tona hrane, a potrebno je povećati za 70 posto za ishranu svetskog stanovništva. Ipak, zbog negativnih posledica primene hemijskih sredstava u poljoprivredi, koja se u EU ograničavaju, teško je postići odgovarajuće prinose. Svetska poljoprivredna organizacija (FAO) za rešavanje ovoga problema uradila je studiju o korišćenju insekata u ishrani stanovništva, ali i domaćih životinja. Cilj je proizvodnja hrane sa najmanjim uticajem na okolinu, odnosno bioraznolikost.

Efikasne fabrike proteina mimo zakona    

Naime, jedan kilogram insekata 80 odsto je iskoristiv, a kod goveda  je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine 55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta produktivniji, kao proizvođači proteina. Osim toga, konvencionalna poljoprivreda konzumira 70 posto vode u svetu, odnosno čak 22.000 litara po govedu, a insekti  - 8,33 litre. Mogu se uzgajati i na organskom otpadu, a proizvode daleko manje amonijaka, azota i drugih jedinjenja.

Brašnar ima kalorija kao dva jajeta dok je dudov svilac, kaloričan kao 'mali puding od čokolade'

Prema nekim saznanjima, dopuštena je prodaja insekata u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Velikoj  Britaniji  od EU zemalja, odnosno Švajcarskoj i Norveškoj od onih van EU-a, na bazi nacionalnih zakona dok važi prelazni period, od 2013. godine, kad je donešen prvi dokument u EU, koji kaže da se u akvakulturi mogu koristiti, ali ne i za ishranu ljudi. U Italiji, na primer, zakon ne priznaje prodaju insekata za ishranu.  

Uzgoj od šest do osam nedelja

Ipak, indirektno godišnje konzumiramo 500 grama insekata, bilo putem žitarica u brašanu, crva u trešnjama i sl. Međutim, na tržištu nisu zbog siguranosti hrane, u prvom redu alergija, a neke vrste insekata iz Azije nisu ni svarljive za Evropljane. Tu je i problem tržišta, odnosno distribucije, kao i potrošnje jer je većini izgled insekata neprihvatljiv, ali prodaja putem interneta raste.  

Dr. Katarina Mikaca sa australijskog Univerziteta Wolongong rekla je da su insekti hrana iz prirode, koja zahvaljujući pre svega Aboridžinima, postoji već jako dugo u ishrani Australije pa se može naći i u restoranima.