Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Značaj vodenica
  • 04.03.2019. 12:00
  • Šumadijski okrug, Kragujevac

Vodenica u Stragarima melje pšenicu više od tri veka

Osim što je hranljivije, važan segment vodeničnog brašna je u tome što iz mlina izlazi nezagrejano. Pa kad umesite hleb njime, oseti se značajna razlika u ukusu. Vodeničar iz Stragara Miroslav Cicić voli da naglasi da je njegovo brašno otrodoksno, jer se u njemu "ništa ne dodaje i ništa se ne oduzima".

Foto: Julijana El Omari
  • 1.047
  • 90
  • 0

Prva asocijacija na vodenice su mitološke priče o vampirima i utvarama, pa su često zbog toga obavezan deo turističkih tura i atrakcija seoskog turizma. Međutim, mnogi ne znaju da vodenice imaju izuzetan ekološki i prehrambeni značaj u svakodnevnom ljudskom životu. 

Potražnja za vodeničnim brašnom je najčešća u zimskim mesecima

Za vodenicu u Stragarima kod Kragujevca, veruje se da je stara preko 300 godina, a Miroslav Cicić, u čijoj je ona porodici već sedam kolena unazad, svakodnevno melje brašno za svoje potrebe i uslužno.

"Brašna mogu da sameljem najviše do 60 kilograma na sat. Količina zavisi od tipa brašna, vlažnosti zrna i količine vode. Ako dođem u situaciju da meljem 'osmak', najstariji beli kukuruz kod nas, od čega je najbolja proja, i ako on nije dovoljno suv, onda ja ne mogu da sameljem više od 20 kg na sat. Meljem uslužno i potražnja za vodeničnim brašnom je najčešća u zimskim mesecima, kad je rad u vodenici najteži, tokom leta se smanjuje, pa kad ne meljem za druge, ja meljem za svoje potrebe", objašnjava Cicić.

Tokom godine samelje oko tri vagona brašna samo za svoje domaćinstvo, uslužno još toliko iako je kapacitet vodenice daleko veći. Zbog njegovog brašna i uslužne meljave, dolaze iz cele Šumadije i šire.

Čar je u samom kvalitetu produkta

Čar nije toliko u procesu dobijanja vodeničnog brašna, koliko upravo u samom kvalitetu produkta. 

"Ja kažem da je brašno iz vodenice sa dušom. Mi smo zalutali sa ishranom kad smo prešli na elektromlinove. Ljudi treba da znaju da u tipu brašna 400 i 500 nema kore pšenice, nema klice. Belo brašno je dugotrajno baš zato što nema klicu i koru, koja inače ubrzava propadanje brašna, ali baš zbog toga nema ništa vredno u njemu. Praktično to je uzrok što danas ima mnogo onih koji su alergični na gluten. Zbog te klice, ja kažem da brašno iz vodenice ima dušu, jer šta je klica u žitu i brašnu, ako ne - duša!

Osim što je hranljivije, važan segment vodeničnog brašna je u tome što iz mlina izlazi nezagrejano. Pa kad umesite hleb njime, oseti se značajna razlika u ukusu. Miroslav voli da naglasi da je njegovo brašno otrodoksno, jer se u njemu ništa ne dodaje i ništa se ne oduzima.

Vodenica u Stragarima kod Kragujevca

Za očuvanje vodenice nedostaju pravni akti

Međutim, zašto kvalitet vodeničnog brašna nije dovoljan da se mlinovi na vodi u Srbiji sačuvaju od propadanja i koriste za nešto više od turističke atrakcije, naš sagovornik naglašava da je u pitanju nedostatak pravnih akata.

"Naši predeli su bogati vodom. Međutim, mi smo naše vodenice 'zabatalili'. Prvo, zato što nisu zakonski zaštićene. Vodenice su uređene na osnovu običajnog prava, tako da je najveća boljka što nisu regulisane pravno, pa na taj način ne mogu da opstanu“.

S obzirom da su vodenice, mlinovi koje pokreće snaga vode, ovu u Stragarima pokreće reka Srebrenica koja izvire na 650 m nadmorske visine, čiji je tok 10 km, a pad od 450 m.

Vodenice u Austriji koriste se kao mini elektrane

Upravo zbog snage vode vodenice u Austriji koriste se kao mini elektrane, a ne ugrožavaju životnu sredinu.

"Vodenice su pre svega ekološke. Ja čak imam i vodnu dozvolu za vodenicu", objašnjava Cicić.

S obzirom na nedostatak hrane u svetu i značaj opštih ekoloških metoda, Organizacija Ujedninjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ovu godinu proglasila je godinom transformacije ishrane, pa se možda i u Srbiji, način na koji se nekada proizvodila sirovina i pravila hrana, prepozna kao onaj jedini ispravni.


Foto prilog


Tagovi

Vodenica Miroslav Cicić Brašno Klica Uzgoj žita Kora pšenice Vodenično brašno


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U belgijskoj pokrajini Limburg, u samom srcu regije poznate po uzgoju krušaka, nalazi se jedan voćnjak koji se izdvaja svojom jedinstvenošću. Ondje unutar kupola, takozvanih "Ecotrona", znanstvenici uzgajaju kruške u potpuno kontroliranim u... Više [+]