Kako se prede vuna?

Da se stigne do toplih vunenih čarapa, treba da se pređe dugačak put. Prvo su potrebne ovce, odnosno njihova vuna. Runo se mora dobro oprati, osušiti, pa pravac kod vunovlačara. Iz njegove radionice izađe čista vuna i ona obično čeka vreme za predenje ili dalju preradu, piše zrenjaninski.

Marica Kljajić iz Krajišnika, sela u opštini Sečanj, jedna je od retkih žena koja čuva od zaborava staru veštinu predenja vune. Kaže da se time bavi celog života, a tajne ovog starog zanata prenele su joj majka i snaha.

"Nije mi teško, radim to celog života. Još više volim da pletem džempere, čarape, prsluke… Žao mi je samo što nemam koga da naučim ono što znam, jer to više nikoga ne interesuje", kaže Kljajićeva za ovaj portal. 

Sve je u veštini

Vunu prede ručnom preslicom. Iz vune se izvuče manji deo, koji se zove povesmo. Vuna se, zatim, pretvori u nit uz pomoć preslice i vretena. Vreteno se vrti među prstima tako da se vunene niti upletu u dugačku nit. Prstima druge ruke iz povesma sa preslice izvlače se vunene niti potrebne da se formira upredena nit željene debljine.

Kad se vreteno napuni predivom, ono se premota u klupče, pa sve ispočetka. Što je predivo tanje, to je kvalitetnije, a prelja bolja. Kada se uprede dovoljno vune, sledi štrikanje.

Sve je manje onih koji znaju da predu vunu

Podsetimo, veština pređe vune prenosila se s kolena na koleno, sa majke na ćerku, a one su već sa 15 godina znale da predu vunu, pletu i vezu, ali su i kuvale, čuvale stoku. U ranijim vremenima mnogo se više prela kudelja nego vuna. Onda su se tkale šarenice, posteljina, slamarice, pravilo se sukno za odela. Danas se kudelja više ne koristi, pa su se predilje orijentisale na vunu.