Akcija protiv uzurpatora zemljišta u Pančevu

Na teritoriji grada Pančeva lane je evidentirano oko 9.000 hektara državne zemlje obrađivane bez pravnog osnova. Na oko 6.000 ha oranica taj problem je rešen vansudskim poravnanjem. S druge strane sa gotovo 1.000 ha sprečeno je da letina dospe u ruke uzurpatora.

Država odlučna u borbi protiv uzurmacije

Kako je Agroklub ranije pisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je u avgustu prošle godine najavio odlučnu akciju države protiv uzurpatora poljoprivrednog zemljišta. Akcijom kojom je koordinirala lokalna samouprava, dok je sam posao skidanja useva sa njiva poveren kompaniji PKB, u pančevačkom ataru letina je skinuta sa oko 900 hekara na kojima nije bio poznat identitet uzurpatora.

Akcijom protiv uzurpatora u Pančevu prihodovano oko 1,5 milion evra

Prema rečima gradske većnice u Pančevu zadužene za poljoprivredu Zorice Repac, iako akcija nije bila laka, ona je završena veoma dobro, korektno i bez većih problema na samom terenu. Ona je naglasila da je tako poslata jasna poruka, novčani efekti su zadovoljavajući, dok je gotovo 7.000 ha zemljišta vraćeno u zakonske tokove.

Repac je naglasila da je skidanjem ilegalno posejanih useva sa uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta u Pančevu država ostvarila novčanu dobit od gotovo 1,5 milion evra. Prema odredbama Zakona 40% odsto tog iznosa pripada gradu Pančevu, 30% pokrajini, dok 30% odlazi u budžet Republike Srbije. Ona je istakla da čelnici tog banatskog grada neće stati dok se problem uzurpirane zemlje potpuno ne reši. Ove godine neće biti većih problema, a da bi eventualne ponovne zloupotrebe bile sprečene već su počeli s ovogodišnjom licitacijom za zakup zemlje.

Zbog uzurpacije država godišnje gubila oko 200 miliona evra

Koordinator "Mreže za restituciju" Mile Antić izjavio je za RTV da je nakon izmena Zakona o zemljištu došlo do određenih pomaka. Podsetio je na to da je 2006. godine donet prvi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je predvideo da se državna imovina daje u zakup. Rekao je da su do tada svi državno zemljište koristili besplatno, a da niko nije znao ko i koliko koristi određenog zemljišta.

Antić ističe da se ta loša praksa po inerciji nastavila godinama i prerasla u jedan ozbiljan vid korupcije. Analize koje su pokazale da je na ovaj način država na godišnjem nivou trpela gubitak od oko 200 miliona evra od neizdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup zato što su ga koristili uzurpatori. Koordinator "Mreže za restituciju" zaključio je da je su navedene tvrdnje sasvim dovoljne da se svako odgovorno lice u skupštini i vladi zapita da li je u stvari jedna od najvažnijih tema u skorijoj budućnosti to da Srbija mora konačno da uvede red u popisu imovine.

Foto: curmet / Pixabay