Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Plodnost zemljišta
  • 15.02.2023. 13:30

Alarmantno: Hoće li nam njive postati neplodne, nivo humusa sve niži!

Preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta što može imati nesagledive posledice za proizvodnju.

Foto: Depositphotos/MBEQIRI
  • 491
  • 184
  • 0

Poznato je da plodno zemljište karakteriše postotak humusa, ali njega je u zemljištu sve manje što je zastrašujući podatak, ali i alarm da se nešto hitno treba preduzeti. Razlog smanjenja njegovog sadržaja u zemljištu je, pored ostalog, sve niži stočni fond i izostanak đubrenja organskim đubrivom, stajnjakom. Donekle bi se situacija mogla popraviti oporavkom stočarstva, međutim, broj grla i dalje je padu, a neki od razloga su poskupljenja stočne hrane i u više slučajeva nerentabilnosti proizvodnje.

Humus (lat. zemlja) je površinski, tamni deo zemljišta nastao humifikacijom biljaka i životinja, dakle predstavljaju ga visokomolekularni organska jedinjenja nastala delimičnom razgradnjom uginule organske materije životinjskog i biljnog porekla.

Značaj humusa

On ima višestruki značaj, pre svega utiče na strukturu zemljišta i čini ga rastresitijim, prozračnim, povećava sposobnost da zadržava vlagu, sadrži sva potrebna hraniva za biljku i utiče na normalan razvoj mikroorganizama koji su glavni činioci razgradnje organske materije na elemente koje biljke koriste pri ishrani.

 Negativne posledice su već vidljive (Foto: Danijela Plavšić)

Istovremeno je najznačajniji izvor azota i fosfora, sumpora bora i molibdena, važnih za rast i razvoj biljaka. On je osnov za uspešnu poljoprivredu i prinos, a čini ga 60 odsto ugljenika, šest odsto azota i manje količine sumpora i fosfora.

Zemljište se prema nivou humusa u njemu može podeliti na:

  • vrlo slabo (sadržaj humusa manje od jedan odsto);
  • slabo (jedan do tri odsto);
  • dosta humusna (tri do pet odsto);
  • jako humusna (pet do 10 odsto) i
  • vrlo jako humusna (iznad 10 odsto).

Procenat njegovog sadržaja, ograničavajuća je doza pojedinih herbicida pa na to treba obratiti pažnju u uputstvu samog preparata. Zbog veoma niskog postotka humusa u zemljištu njive bi mogle uskoro postati neplodne. Intenzivna proizvodnja je jedan od glavnih razloga ove pojave.

Nadležni bez reakcije

Ali, zanimljivo je da nadležni ne problematizuju ovo pitanje, iako je situacija vrlo ozbiljna. Jer, ako imamo neplodno zemljište, a pri tome i zatrovano reziduama pesticida, nameću se brojna pitanja, pored ostalih i kakve prinose možemo očekivati i hoće li u budućnosti biti dovoljno zdrave hrane?

Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta

Poređenja radi, stručnjaci navode da je nivo humusa u Vojvodini već ispod tri odsto, što pokazuje da je na granici optimalnog. Inače pre intenzivne proizvodnje u ovoj regiji, koja zauzima najplodniji deo države, u drugoj polovini XX veka, bilo ga je oko pet odsto. Na to ukazuje i stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtlarstvo u Novom Sadu, Jovica Vasin, koji kaže kako Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta što može imati nesagledive posledice za proizvodnju.

Negativne posledice su već vidljive jer uprkos primeni svih agrotehničkih mera prinosi opadaju tome u prilog ide i progresivno opadanje stočnog fonda što dalje povlači manje korišćenje stajnjaka već se isključivo koristi mineralno đubrivo. 

Ne preterujte s đubrivom i preparatima

Jedan od uzroka ubrzane mineralizacije humusa je obrada zemljišta i nekontrolisana upotreba mineralnih đubriva, a rešenje može biti redukovana obrada i izbor načina obrade (plića obrada). Primena mineralnih đubriva, naročito preterana upotreba azotnih, dovodi do nagle degradacije humusa.

Stajnjak i kompost nisu isto što i humus (Foto: Depositphoto/budabar)

Treba navesti da previše fungicida i herbicida takođe negativno utiču na razvoj mikroflore pa bi bilo dobro pri izboru preparata birati one koje čine manje štete za eko sistem. Posebnu štetu za mikroorganizme čine herbicidi na bazi glifosata. Zemljištu je potrebno minimum šest meseci da bi se oporavilo od jedne pune doze ovih preparata.

Koja su alternativna rešenja umesto primene glifosata?

Kako bi se izbegao njegov štetni uticaj, u radni rastvor se može dodati malo sirćetne kiseline pri čemu se može upotrebiti znatno manje herbicida, na taj način se ne umanjuje efikasnost preparata, a štiti se eko sistem.

U svetu je čak 17,5 odsto plodnih oranica pod sistemom za navodnjavanje kod nas se po tom pitanu ide napred, ali i navodnjavane površine ne znače mnogo ako je zemljište osiromašeno. Oporavak njiva moguć je zaoravanjem žetvenih ostataka, dok paljenje treba izbegavati.

Takođe, pravilan plodored može da održava i poboljšava strukturu i plodnost zemljišta.

Kako su cene mineralnog đubriva enormno porasle prošle godine imamo pozitivne primere iz prakse gde su poljoprivredni proizvođači koristili više stajnjaka ili paletiranog sterilisanog organskog đubriva. Zadovoljstvo prinosom naročito su osetili povrtari. Međutim, treba istaći da stajnjak i kompost nisu humus već materijal od kojeg u povoljnim uslovima uz pomoć korisnih mikroorganizama može nastati humus.


Tagovi

Humus Zemljište Zemlja Crnica Značaj humusa Jovica Vasin Plodno zemljište


Autorka

Danijela Plavšić

Više [+]

Dipl.ing. poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom. Uvek spremna na nove izazove u oblasti agrobiznisa. U stalnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima i njihovim problemima proistekla je borba za bolji položaj istih i za borbu agrara uopšte. Iz tog razloga bavi se i agrarnom politikom.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Poljoprivreda kao fabrika pod vredrim nebom koja nas svakim novim danom uči nekim novim životnim lekcijama dok ubiramo plodove celogodišnjeg rada sa plodne Vojvođanske zemlje

#RuralFoto #proizvodnja