Alternativne kulture dobre za proizvodnju silaže - koliko daju prinosa?

Godina za nama je izuzetno pogodovala svim ratarskim kulturama, a prinosima je većina ratara bila zadovoljna. Pored komercijalno gajenih žitarica i uljarica, u našoj zemlji se takođe gaje i alternativne kulture koje zauzimaju nešto manju površinu uz odnosu na ukupnu setvenu strukturu.

"Prošla godina je bila izuzetno dobra za sve biljne vrste, prevashodno zahvaljujući dovoljnoj količini kiše koja je padala na teritoriji čitave zemlje. U godini za nama je bilo dovoljno vlage u zemljištu. Tu pre svega mislim na zimsku vlagu gde se gledaju poslednja tri meseca protekle i prva tri meseca tekuće godine", ocenjuje naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrstarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Sikora dodajući da je od kraja marta pa sve do polovine maja prolećna setva na oglednom polju u Bačkom Petrovcu tekla odlično.

Dobar rod prosa

Prvi problemi su se javili u maju nakon obilnih kiša. Tokom proteklih godina je u proseku u maju mesecu palo od 100 do 120 mm/m², dok je 2023. godine palo oko 280 mm/m² kiše što je i više nego duplo u odnosu na prosečne vrednosti. Samo tokom cele prologodišnje vegetacione sezone je palo oko 600 mm kiše po m², što je prosečna količina vode za čitavu kalendarsku godinu u normalnim uslovima. Zbog tolikih padavina se voda zadržavala u depresijama i neke parcele su bile potopljenje tokom dobog dela sezone.

"Institut za ratarstvo i povrstarstvo gaji prevashodno alternativne kulture namenjene za proizvodnju silaže. Na našim parcelama sejemo obični sirak (Sorghum bicolor), proso (Panicum sp.), heljdu (Fagopyrum esculentum), industrijsku konoplju (Cannabis sativa), a gajimo i faceliju (Phacelia sp.). Ove godine je produkcija običnog sirka na teritoriji čitave Vojvodine bila i preko devet tona po hektaru, a što je natprosečna vrednost", informiše naše čitaoce Sikora dodajući da je proso takođe izuzetno dobro rodio i to oko 2,5 t/ha od prolećne setve.

Setva po principu strnih žita je donela manje prinose prosa. Prosečna proizvodnja daje nekih 1,5 t/ha, a prošla godina je donela nekih 1,2 t prosa po ha usled pomenutih vremenskih uslova. Industrijska konoplja se koristi prevashodno za proizvodnju silaže, a tokom protekle godine je ova ustanova proizvela oko tonu po hektaru. Interesovanje za heljdu je takođe poraslo u prethodnoj godini.

Veće interesovanje za uzgoj bundeve

Takođe, na Institutu gaje i bundeve raznih sorti.

"Gajimo je zbog semena koje se takođe koristi za proizvodnju silaže koja odlazi u inostranstvo, ali imamo i sorte koje koristimo za dobijanje samog ploda odnosno mesa bundeve. Moram da priznam da je u poslednjih nekoliko godina poraslo interesovanje proizvođača za ovu kulturu", kaže naš sagovornik dodajući da je produkcija semena bundeve bila takođe natprosečna i rodilo je oko 800 kg/ha. Prosek je oko 700.

Na spisku alternativnih kultura koje se gaje u ovoj instituciji je i facelija (Phacelia sp.). Interesantno je da se nijedan deo ove biljke ne koristi za ishranu ljudi i životinja. Nizak nutritivni kvalitet je glavni uzrok tome. Ova biljka se prevashodno koristi kao atraktant za pčele i nihovu ishranu, a njena biomasa se koristi kao "zeleno đubrivo" je se stasala biomasa samo zaore.

"Facelija je izuzetno korisna biljka jer njen korenov sistem luči alelopastke materije koje sprečavaju rast i razvoj određenih štetočina. Praktično dezinfikuje zemljište. Izuzetno je dobra kao pretkultura šećernoj repi i krompiru jer suzbija neke vrste zemljišnih valjkastih crva (Nematoda sp.) koji mogu načiniti ozbiljnije štete", navodi petrovački stručnjak ističući da je prinos facelije bio oko 10 t/ha.

Lan natprosečne produkcije

Pored navedenih vrsta alternativnih kultura, na površinama instituta se takođe nalaze i brojne vrste lekovitog bilja koje ova institucija gaji u naučne svrhe. U njihovim zasadima imaju neven (Calendula officinalis), echinaceu (Echinacea sp.), bosiljak (Ocimum basilicum), lavandu (Lavandula angustifolia), crni slez (Malva sylvestris), beli slez (Althea officinalis), pelin (Artemisia absinthium) i mentu (Mentha x piperita).

"Na našim površinama imamo i lan (Linum usitatissimum). Produkcija je bila natprosečna jer je bilo dovoljno vlage u zemljištu. Takođe, ova biljka je relativno tolerantna na vrućinu te joj nisu mnogo naškodile nešto veće temperature tokom leta", završava dr Vladimir Sikora.

U narednom periodu Institut za ratarstvo i povrstarstvo će se posvetiti brojim projektima, a jedan od tih projekata je i razvijanje hibrida sa dvostrukom upotrebom. To znači da se od jednog hibrida može iskoristiti i seme i biomasa. Tako se proizvođačima štedi vreme ali i obradive površine pod određenim kulturama.

_{Naslovna fotografija: Depositphoto/Matic.Sandra/Julijana Kuzmić}